Evo zašto Fundación Bancaja treba da se nađe na vašoj must-visit listi ako ovog leta putujete u Valensiju

Valensija ima onu posebnu vrstu kulturne energije koja se ne otkriva samo kroz velike muzejske institucije i arhitektonske simbole grada. Ponekad se najzanimljiviji susreti sa umetnošću kriju iza mirnih fasada istorijskih zgrada, na mestima koja postaju prostor za posmatranje. Jedno od takvih mesta jeste Fundación Bancaja, smeštena na Plaza de Tetuán, koja ovog leta nudi razlog više da je uvrstite u svoj itinerer.

Na nekoliko spratova ove fondacije trenutno se prepliću različiti umetnički svetovi – od velikih imena španske i evropske moderne umetnosti, preko poslednje faze stvaralaštva Antonija Tàpiesa, do apstraktnih istraživanja Gustava Tornera. Rezultat je postavka koja funkcioniše kao putovanje kroz različite načine razmišljanja o boji, materiji, prostoru i ulozi umetnika u jednom vremenu.

Sprat posvećen dijalogu velikih imena: Compromiso con el arte. De Miró a Barceló

Jedan od najvažnijih delova trenutnog programa jeste izložba Compromiso con el arte. De Miró a Barceló, koja okuplja dela iz kolekcija Fundación Bancaja i ABANCA i predstavlja više od jednog veka umetničkih promena – od početka 20. veka do savremenog trenutka. Na jednom mestu susreću se imena koja su promenila tok umetnosti: Pablo Picasso, Joan Miró, Wassily Kandinsky, Antoni Tàpies, Miquel Barceló, Manolo Valdés i brojni drugi autori. Najzanimljiviji deo ove postavke jeste upravo u susretu različitih generacija. Posmatrajući radove umetnika koji su stvarali u potpuno različitim istorijskim okolnostima, postaje jasno da se mnoga pitanja ponavljaju: gde se završava stvarnost, a počinje interpretacija? Koliko umetnost može da promeni način na koji gledamo svet i zašto određene slike ostaju relevantne decenijama nakon nastanka?

Antoni Tàpies: Poslednje godine umetnika koji je materiju pretvorio u jezik

Poseban deo posvećen je Antoniju Tàpiesu i njegovoj poslednjoj kreativnoj fazi. Izložba Tàpies. Última década (2002–2012) fokusira se na poslednjih deset godina njegovog rada, period u kojem umetnik dodatno ogoljava svoj izraz i vraća se osnovnim elementima – materiji, teksturi, znaku i tišini. Tàpies je jedan od umetnika koji su pokazali da slika ne mora da bude samo površina. Kod njega zid, ogrebotina, trag i nesavršenost postaju deo umetničkog jezika. Njegova dela nose osećaj vremena. Kao da u njima ostaju tragovi svega što se dogodilo pre trenutka kada ih posmatrač ugleda.

Upravo zato je ova izložba jedan od najintimnijih delova posete fondaciji. Dok velike retrospektive često govore o karijeri umetnika, ova postavka više govori o procesu razmišljanja i o tome kako jedan autor, pred kraj stvaralačkog puta, dolazi do najjednostavnijih, ali možda i najdubljih formi.

Gustavo Torner i umetnost koja traži usporavanje pogled

Na drugom kraju spektra nalazi se izložba Gustavo Torner. La armonía secreta del pensamiento, posvećena jednom od ključnih predstavnika španske apstrakcije. Postavka okuplja 42 dela nastala tokom gotovo pola veka rada i pokazuje transformaciju umetnika koji je od posmatranja prirode stigao do složenog apstraktnog jezika. Kod Tornera nema potrebe za brzim zaključcima. Njegove kompozicije traže vreme. Slično kao arhitektura ili muzika – prvo privuku formom, a tek kasnije otkrivaju ideju iza nje. Njegov rad povezuje geometriju, prostor i filozofsko razmišljanje o odnosu čoveka i sveta koji ga okružuje.

Foto: Privatna arhiva