Dani su se pretapali jedan u drugi – sa intervjua na projekciju, sa projekcije na crveni tepih, glamur, bliceve, susrete i razgovore. Mnogo umetnosti, mnogo ljudi i, čini se, premalo sati u jednom danu. 32. Sarajevo Film Festival se završio, nagrade su dodeljene, a iza njega su ostale ideje, izbrušene perspektive i mnogo uspomena koje je gotovo nemoguće manifestovati. Sarajevo je tih dana disalo zajedno sa festivalom. Slučajni susreti i ona posebna atmosfera koju je teško uhvatiti dok traje, a još teže objasniti kada prođe. Ipak, nešto ostaje izvan metafizičke forme. Fotografije. Kao mali dokazi da smo bili tamo, da su se baš ti ljudi sreli, da su baš ti trenuci postojali. One čuvaju ono što će sećanje vremenom početi da prepravlja, briše i oblikuje u nešto sasvim drugačije.
Upravo zbog toga je Amna Geljo sa nama podelila svoju foto-priču sa ulica Sarajeva.
Reči su ovog puta suvišne. Ostavljamo vas u svetu vizuelne sinestezije.
