U beogradskom lokalu Meduza, umetnica Bogdana Perić Milenković predstavila je izložbu svojih novih kolaža pod nazivom Da li ste se ikada zapitali kakva je stvarno noć? Intimni ciklus radova nastao iz potrebe da se napravi mali beg od slikarstva i okrene nečem lakšem, spontanijem i slobodnijem.
Kao mali beg od slika, okrenula sam se kolažima, više kao tehnici u kojoj želim da se opustim i bez preteranog razmišljanja zabavim i uradim nešto drugačije, kaže Bogdana. Za nju, kolaž je način da se oslobodi od ustaljene forme i prepusti igri ali i prostor u kojem se mašta najviše razvija. Još tokom studija, njeni prvi pejzaži nastajali su upravo iz te potrebe da istražuje i spaja, da od jednostavnih materijala stvori nešto sasvim novo.
Noć kao nova inspiracija
Ovog puta, međutim, inspiracija dolazi iz noći. Sve je počelo jedne večeri, na svirci na otvorenom, kada su svetla reflektora bacala senke po drveću. Od te večeri sam počela da beležim i fotografišem sve pojave noću. Noć mi je otkrila pejzaže koji nisu vidljivi na prvi pogled, one koje moraš da zamisliš, objašnjava ona.
U njenim kolažima, noć nije mračna ni teška. Ona je mistična, fluidna, puna kontrasta i nevidljivih detalja. Kroz iscepane papire i slobodne oblike, Bogdana stvara pejzaže koji lebde između sna i jave, stvarnog i zamišljenog.
Noć je za mene izazovnija za istraživanje. Boje pejzaža nisu konkretne, svetla su slučajna, namerna, ulična, mesečeva… Na trenutak nešto ugledaš, pa to nestane. Upravo ta prolaznost me inspiriše, tera me da dopunim ono što ne vidim.
Pejzaži koji lebde između sna i jave
Njeni pejzaži nisu uokvireni ni ograničeni – oni plutaju, kao i misli koje se javljaju pre nego što utonemo u san. Želela sam da pejzaži ne budu čvrsti formati, već slobodni, nejasni, baš kao i naši snovi. Potreba za asocijacijom i apstrakcijom uvek je deo mog rada, to je moj način da istražim ono nesvesno i da pronađem mir u procesu stvaranja.
Za Bogdanu, umetnost je način da bira šta će prikazati, a šta ostaviti skriveno. Smatram da svako od nas može da odluči šta želi da vidi, a šta ne. I noć i dan imaju svoje prednosti ali noć ima tu mistiku koja mi omogućava da osetim ono što ne mogu da vidim.
A ono što publika u Meduzi može da vidi jeste intimni svet umetnice koja kroz jednostavne oblike, svetlo i tamu gradi most između stvarnosti i mašte. Nikada mi nije bilo važno da li će publika videti ono što ja vidim. Važno mi je da oseti. Ne moraš da razumeš delo da bi ga doživeo.
Izložba Bogdane Perić Milenković u Meduzi upravo to i nudi – poziv na tiho, lično putovanje kroz noć i njene pejzaže, koji se vide tek kad se prepustimo.
Izložbu možete pogledati do 19. oktobra svakog dana na adresi Gospodar Jovanova 6.
Foto: Bogdana Perić Milenković
