Šta se desi kada sećanja počnu da blede? Kada boje izgube život i polako, ali sigurno započne vladavina magle? Gde tada gledamo, šta preispitujemo, koga ili šta tražimo?
U magli koja zamuti boju, a naglasi smisao i srž, stvara španska umetnica Chechu Álava. Živi i radi u Parizu, studirala je u Amsterdamu, a stvara kroz potpunu maglu. Njene slike su gotovo sanjive. Tehnika kojom stvara je jedinstvena i na neki način nas odvaja od slike. Kao da kreira gard koji postavlja umetničko delo, a ne posmatrač. Osoba sa slike ne želi da joj se previše prisno približimo, ali želi da je primetimo, da na trenutak pokušamo da je razumemo i prihvatimo. Na njenim radovima uglavnom se pojavljuju žene, za koje tvrdi da su neretko zaboravljene i neprimećene. Na svojim platnima daje im moć vidljivosti, ali i osećaj neme slobode i akutnosti – distancu iz poštovanja i potrebe za sigurnošću. Čak i kada su nage, žene koje Álava slika prenose nešto nestvarno – emociju jaču od bilo koje potrebe za objektivizacijom. Ona je majka, žena i umetnica, a njeni radovi prenose težinu, ali i lepotu sve tri uloge.
Chechu Álava • Muza koja ima moć
Chechu Álava ne teži samo tome da potpuno realistično prikaže ženske figure, već kroz svoje slike izaziva publiku da preispita istoriju, umetnost i položaj žena u njima – da ih sagleda iz nove, empatične i trajne perspektive, oslobođene patrijarhalnih narativa. Često se bavi pitanjima rodne ravnopravnosti, uticaja, predrasuda i svega onoga što pojam žene nosi u društvu. Momenat moći i distance koje žene na njenim slikama biraju proizlazi iz iskustva. Pored toga što je umetnica, bila je i model mnogim slikarima kako bi zaradila novac i nastavila da stvara. Kroz ovu praksu shvatila je koliko terminologija muze podrazumeva i igru moći, čije ključno oruđe predstavljaju paleta i četkica. Muza takođe zaslužuje pravo na distancu – vrstu barijere koja štiti njeno telo od posmatrača i njihovih projekcija i vizija nje same.
Lepota, bez objektivizacije
Kroz serije izložbi, među kojima je jedna od najpoznatijih A Timeless Story, Álava nas upoznaje sa svojim odnosom prema platnu, koji je maglovit i eteričan i ne teži potpunoj realističnosti, već hvatanju suštine ličnosti, bez fokusa na fizičku formu. Svi njeni portreti predstavljaju ogledalo njene duše. Iako se na svakom nalazi druga žena, one su duhovno povezane. Osećaju isto, žive isto, samo izgledaju različito. Kroz svoju maglu, Álava na neki način i samu sebe odvaja od povezanosti sa slikom. Osećanja ostavlja na platnu, a magla ih dodatno distancira od nje. Njene žene kritikuju sisteme koji objektivizuju žene i istovremeno stvaraju nove priče i granice koje posmatrač poštuje.
U moru poznatih svetskih umetnika, Álava se izdvaja kao jedna od onih koja je na tom putu. Potpuno autentična, snažna i svoja, Álava gradi put za sve umetnice koje postavljaju granice i ne predstavljaju fizičku lepotu kao stub i sponu sopstvenog stvaralaštva. Vreme kada su žene morale da se dokazuju kao umetnice kroz autoportrete i percepciju lepote viđenu očima muškarca odavno je prošlo, a ideologiju nove, slobodne lepote neguje upravo Álava.
Foto: Artsy Net / Instagram / @chechualava /
