Bijenale fantastike (2025): Predstavljamo radove umetnika

Treće izdanje Bijenala fantastike, festivala posvećenog magičnom, nadrealnom, simboličnom i metafizičkom slikarstvu, biće održano od 13. septembra do 12. oktobra 2025. godine u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Ukupna postavka obuhvataće 33 umetnička dela, uključujući radove odabranih umetnika, članova žirija (Katarina Zarić, Petar Mošić i Maja Obradović), dobitnice nagrade za životno delo (Danica Masniković), kao i dva gostujuća umetnika iz inostranstva (Lukaš Kandl i Siniša Kašavelski). Journal će narednih dana ekskluzivno predstavljati sve autore i njihove radove – a ovaj put se u našem fokusu nalaze Dragan Ilić Di Vogo, Ljubica Kržić Walter i Slavko Krunić.

DRAGAN ILIĆ DI VOGO (1962)

Dragan Ilić Di Vogo, beogradski slikar koji se profesionalno bavi slikarstvom od 1990. godine. Član je udruženja Art of Imagination i likovne grupe Libellule. Namerno živi i stvara u Beogradu. Dobitnik je nagrade Dimitrije Mitrinović fonda Ars Longa 2012. godine, za sveukupno stvaralaštvo i doprinos likovnoj umetnosti.

Naš najznačajniji likovni kritičar Đorđe Kadijević, između ostalog, o Di Vogu kaže sledeće: Di Vogova slikarska imaginacija natopljena je fluidom poetske osećajnosti. Ovaj slikar durbinski oštrog opažanja stvari ne teži jakim, šokantnim efektima, karakterističnim za stil slikarstva nadrealista. Di Vogova fantastika prožeta je atmosferom lirskog doživljaja. Slika mogućeg kod Di Voga sugeriše stanje nekonfliktne koincidencije i apatične simultanosti događanja, bez traga spoljne destrukcije, bez apokaliptičnog predosećanja.

Na Bijenalu fantastike izlaže rad pod nazivom Priznajem, sve priznajem, sliku velikog formata u tehnici ulje na platnu, o kojoj kaže:

Priznajem, sve priznajem je slika o trojstvu tela duha i duše kao idealima lepote, dobrote i vedrine. Red se pojavljuje iz haosa i svetlost iz tame, prizor se u isto vreme stvara i dezintegriše. Zatvoreni krug u kome se vrtimo.

(Dragan Ilić Di Vogo)

Dragan ilić di vogo, Priznajem sve priznajem, Ulje na paltnu, 120x70cm, 2023.

LJUBICA KRŽIĆ WALTER (1982)

Ljubica Kržić Walter je diplomirala 2007. godine na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju u Beogradu. Kao diplomirani mozaičar, od 2010. godine radi u ateljeu Đure Radlovića. Od 2015. godine redovni je član ULUPUDS-a, a 2018. godine u okviru ovog udruženja stiče status slobodnog umetnika. U svom složenom praktičnom radu, zastupajući interdisciplinarni pristup, Ljubica Kržić Valter bavi se mozaikom, štafelajnim slikarstvom, izradom art-objekata, ilustrovanjem knjiga za decu i bodi-artom. Kao bodi-artist angažovana je aktivno u zemlji i inostranstvu.

Treće izdanje Bijenala fantastike predstavlja njen rad Valerija – u potrazi za smislom u mulju se gubim, slika velikih dimenzija rađena u tehnici ulje na platnu o kojoj autorka kaže:

Slika Valerija – u potrazi za smislom, u mulju se gubim predstavlja ranjivost, ali i snagu da i naizgled nešto krhko ili slomljeno može postati izvor nečeg novog i neočekivano lepog.

(Ljubica Kržić Walter)

Ljubica Kržić Walter, Valerija – u potrazi za smislom u mulju se gubim, ulju na platnu, 100x80cm, 2025.

SLAVKO KRUNIĆ (1974)

Slavko Krunić je diplomirao je 1998. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Radomira Reljića. Magistrirao je 2002. član je ULUS-a, a od 2011. ULUPUDS-a. Izlagao je na 42 samostalne i preko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 2010. do 2015. radio je kao ilustrator Politikinog Zabavnika, a ilustrovao je veliki broj knjiga – sa francuskom književnicom Elodi Pinel objavio je knjigu Satirikone, zatim sa književnicom Mirjanom Ognjanović upričao je tri knjige – Uprava neukaljanih časti (Akademska knjiga), Nesanica za dvoje (Booka) i Mauzolej (Altanova), da bi četvrtu knjigu Lažne bajke (Booka) realizovali zajedno sa piscem Davidom Albaharijem. Ilustrovao je i knjigu Đorđa Balaševića – Knjiga koje nema.

Svoju monografiju Mauzolej nesavršenstva (Unicorn), sa tekstom Bila Gulda, američkog muzičara i producenta, objavio je u Londonu. U širokom spektru Krunićevog rada izdvaja se i ilustrovanje kataloga, plakata i bilborda opere Verter Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i plakat i bilbord za operu Seviljski berberin. Njegovi radovi mogu se naći na omotima muzičkih izdanja domaćih i stranih izvođača, među kojima su: Edin Karamazov, The Toasters, Rotterdam Ska Jazz Foundation, Deepsteady i Dr. Deadlock and Conga Line. Slike mu se nalaze na ekskluzivnoj ambalaži kozmetike Vleshel Barcelona.

Na trećem izdanju Bijenala fantastike , Krunić predstavlja rad Kočoperka o kome kaže:

Kočoperka je buntovnica sa razlogom. Ona upozorava na kontroverzu da smo, zbog naopakog odnosa prema negovanju slobode, prečesto odsutni iz onog što bi trebalo da bude naš život. Slobodu zamišlja kao zastrašujuću pustoš. Zbog nje beži u detinjstvo, gde pronalazi kompleksnu dvostrukost dečije spoznaje sveta. Odupirući se osećaju nemoći, bira stranu koja joj, uz blagoslov naivne vere, pruža ubeđenje da je sve moguće.

(Slavko Krunić)

Slavko Krunić, Kočoperka, 120x90cm, akril na platnu, 2025.