Šest godina nakon našeg prvog razgovora, z++ više nije samo dobar dečko hrvatske trap muzike, već izvođač sa prepoznatljivim rukopisom, muzičar i producent koji je kroz tri albuma, 18++, Zauvijek i Underground pop, izgradio autentičan zvuk i evoluirao u jednom sasvim svom pravcu. U tom periodu njegov zvuk sazreva, menja oblike i sve više izmiče žanrovskim okvirima.
Povod za razgovor bio je njegov prvi nastup u Sremskoj Mitrovici, 16. avgusta na Art Front festivalu, ali smo se dotakli i svega što se dešavalo između: od ljubavnih tekstova i AI eksperimenata, do Porina koji je završio kod roditelja, na polici pored televizora.
Z++
Underground pop
J _ 01 Tvoj poslednji album donosi primetnu promenu u zvuku. Kako bi ti sam opisao tu transformaciju? Šta te je inspirisalo da zakoračiš u tom smeru?
Underground pop je najrazigraniji, najnepredvidiviji od mojih dosadašnjih albuma i na njemu sam najviše istraživao. U vremenu kada sam radio na njemu, trap zvuk mi nije davao zadovoljavajuće rezultate pa sam šarao okolo dok nisam napravio nešto što mi se sviđa.
J _ 02 Koliko ti je važno da svaki projekat zvuči drugačije od prethodnog?
Nakon nekog vremena ponavljanje istih ili sličnih stvari prestane biti kreativno, a samim time i zabavno. Meni je jako važno da mi bude zabavno dok radim muziku i da mi bude ugodna za slušati pa onda postoji i šansa da se ta energija prenese i na slušatelja. Takođe, mišljenja sam da ako nešto radiš na silu samo zato što misliš da će postati hit ili se svideti publici; na krivom si putu.
J _ 03 Obradio si pesmu Crno i zlatno Seke Aleksić još u vreme kada slušanje turbo folka nije bilo kul i na neki način postao trendseter. Kako danas gledaš na tu odluku i trenutak u kom si to uradio?
Sasvim slučajno se dogodilo, nije bilo previše razmišljanja. Imao sam napisanu većinu teksta za versove pesme, a inicijalni refren mi se nije nešto sviđao. Na druženju s prijateljima je neko pustio pesmu od Seke i meni se nekako povezalo da probam otpevati to za refren svoje pesme. Ispalo je da se odlično slaže. Prvo mi se cela ideja činila malo neozbiljna i iskreno nisam mislio da če nešto posebno proći kod publike, ali nakon par meseci slušanja shvatio sam da imam nešto stvarno dobro spremno za objavu.
J _ 04 AI je postao aktuelna tema u muzičkoj produkciji. Kako ti gledaš na mogućnosti koje donosi veštačka inteligencija, kao alat ili kao pretnju autentičnosti?
Iskreno sve što sam do sad čuo da je potpuno AI generisano mi je bilo dosta loše (u smislu muzičke vrednosti za slušanje). jako lako se primeti da je AI, ali sam siguran da se vrlo brzo to neće moći primetiti. Takođe mi se čini da niko još nije AI isfurao na neki novi kreativan i autentičan način nego ga svi koriste za imitaciju nećeg već postojećeg, barem ovo što sam ja čuo. A što se tiče korišćenja AI alata u produkciji, to se koristi već neko vreme na različite načine. Na primer, ja sam ga koristio na način da otpevam svojim glasom info verziju neke pesme i onda uz pomoć AI generatora prebacim u ženski glas da vidim kako bi to potencijalno moglo zvučati.
J _ 05 Osvojio si i Porin i Cesaricu, dve najznačajnije hrvatske muzičke nagrade. Kako ti znače takva priznanja, i koliko ti je uopšte važno institucionalno priznanje u muzičkoj karijeri?
Svakako mi znače, ali možda ne toliko koliko drugima. Čini mi se da je moje roditelje Porin radovao više nego mene, pa ga i dalje držim kod njih u dnevnoj sobi pored televizora.
J _ 06 Šta bi bio sledeći korak koji bi tebi lično predstavljao podizanje lestvice? Da li je to možda koncert u Areni u Zagrebu ili nešto drugo?
To bi svakako podiglo lestvicu, ali takve stvari mi nikada nisu bile cilj, nego je cilj bio napraviti što bolje pesme, a s njima onda dolaze i koncertne dvorane. Takođe, sledeći veliki Drito festival se održava po prvi put upravo u Areni Zagreb pa se može reći da smo svi skupa kao yem podignuli lestvicu.
J _ 07 Ostao si u Osijeku iako si mogao da se preseliš u Zagreb. Šta te drži vezanim za rodni grad?
Najviše me drže vezanim odnosi, prijatelji, porodica i jedan lagani lifestyle koji je u velikim gradovima teško ostvariti. Za muzičku karijeru bi verovatno bilo idealno preseliti se u Zagreb i stalno biti okružeN mladim nadama i sarađivati. S druge strane, meni treba dva sata od Osijeka do Zagreba, a u Zagrebu mi nekad treba preko sat vremena od jednog kraja grada do drugog. Tako da idemo i dalje lokalpatriotski.
J _ 08 Muzička i festivalska scena u regionu poslednjih godina zaista buja. Šta ti je najzanimljivije u tom razvoju?
Čini mi se da je nakon razdoblja korone sve mutiralo i povećalo se deset puta, barem što se tiće yema i slične scene. Svakako mi je najzanimljivija brzina kojom se sve to dogodilo i zanima me koliko dugo će trajati.
J _ 09 Mnoge tvoje pesme su ljubavnog karaktera, bilo da su nežne ili ogorčene. Da li bi za sebe rekao da si romantična osoba?
Mnogo sam romantičniji u pesmama nego zapravo.
J _ 10 Da li pišeš iz ličnog iskustva ili više koristiš fikciju i narativnu igru?
Koristim ih oboje jer mi je na prvom mestu uvek sama pesma i muzika, pa u tekst ubacujem reči i motive koje smatram da su komplementarne instrumentalnom delu tako da mi lično iskustvo nije obavezujuće u pisanju. s druge strane kada pišem nešto iz ličnog iskustva što se slaže uz muziku i osetim da opisujem neku temu iz života, tekst se mnogo lakše složi.
J _ 11 Prvi put nastupaš na Art Frontu. Kako ti se čini ideja festivala koji pokušava da oživi lokalnu scenu u Sremskoj Mitrovici i da dovede alternativu u manje sredine?
Iskreno nisam previše upoznat s lokalnom scenom Sremske Mitrovice, ali ideja dovođenja alternativne i bilo koje druge kvalitetne scene u manje sredine mi se čini odlična. Imam veliko poštovanje za sve ljude koji pokušavaju takve stvari.
J _ 12 Šta publika može da očekuje od tvog nastupa ove godine? Pripremaš li nešto posebno za festivalski set?
Publika može očekivati da ćemo se svi zajedno dobro zabaviti, ispevati i isplesati, a možda budu izvedene i neke još neobjavljene pjesme ako se stvari dobro poslože. Pozdrav svima i vidimo se na Art Frontu!
Intervju: Vanja Ratković
Foto: @zpluspluss
