Sergej Ćetković za Journal o jubilarnih 25 godina karijere, uspomenama sa prvog koncerta i predstojećim projektima
Povodom 25 godina Vaše karijere, krenuli ste na veliku regionalnu turneju koja još uvek traje. Šta je obeležilo njen dosadašnji tok i koje momente pamtite kao najupečatljivije?
Drago mi je da, kada pogledam iza sebe i vratim se na svoje prve korake, vidim jedan dug i uspešan put, možda teži i sporiji, ali sigurno ispravniji. Mogu sa osmehom reći: Hvala ti Bože na ovoj prilici i svakom koraku i stepenici koju nisam preskočio. Na ovaj moj put gledam kao na maraton koji treba pametno i dugo trčati, a ne kao na trku od 100m.
Gradio sam karijeru isključivo muzikom, bez želje da skrećem pažnju na sebe bilo kojim drugim, danas popularnijim sredstvima i skandalima koji su sastavni deo današnjeg novinarstva i karijera mnogih iz javnog života.
Ukoliko se osvrnete na svoju dugogodišnju karijeru, na koji trenutak ste najponosniji? Koji je bio posebno izazovan, a koji uvek rado prepričavate?
U današnje vreme, pored svih izazova koje nosi ovaj moj, ako ga tako mogu nazvati, posao, ponosan sam na sebe, svoje stavove i to što sam sve gradio polako i iskreno, sa svojom porodicom, publikom i svojim prijateljima.
Iako sam bio dosta povučen i stidljiv, pogotovo na početku svoje karijere, čak mogu reći i nesiguran, srećan sam što je moj muzički ukus i želja da se predstavim svojom muzikom opstala i bez koketiranja i želje da se na silu dopadnem bilo kome. Svoju muzičku zrelost sada osećam jače nego ikad i želim još puno toga reći i uraditi, blagosloven kao što rekoh da budem tu gde jesam i da govorim najuniverzalnijim jezikom na planeti, a to je muzika.
Iako ste tokom karijere obišli brojne gradove i države, da li se i dalje sećate svog prvog koncerta? Kako je on izgledao i gde se održao?
Nakon objavljivanja mog trećeg po redu studijskog albuma Kad ti zatreba i izlaskom pesme Pogledi u tami kreće i novo poglavlje u mojoj karijeri i zvanično počinje moja koncertna karijera.
Pošto sam svoj prvi uspeh i svoju prvu publiku stekao u mojoj Crnoj Gori i rodnoj Podgorici, moja želja je bila da i taj prvi koncert sa velikim bendom bude baš tu, za njih… To je jedan od trenutaka koje ću pamtiti celog života, ponosan što pevam mom rodnom gradu i mojoj porodici koja je bila u prvim redovima.
Vaše koncerte karakteriše činjenica da se gotovo uvek traži karta više. Kako izgleda priprema pred izlazak na scenu i da li imate određene rituale?
Iako je tišina jako bitna i potrebna pred izlazak na scenu, ja ne volim da budem izolovan, volim ljude oko sebe. Valjda trema koju skoro uvek imam pred svaki nastup bude blaža i podnošljivija.
Jedna čaša dobrog vina ili rakije viljamovke i obavezan Oče naš pre nego što kročim na daske koje život znače. Taj prvi korak, prvi reflektor koji osetim na licu učini da sve kao rukom nestane i onda sam miran i fokusiran, ipak svoj na svome.
U okviru pomenute turneje koja obeležava 25 godina Vaše karijere su ovog marta zakazani veliki koncerti u Zagrebu i Splitu. U međuvremenu ćete proslaviti i svoj 50. rođendan. Da li će upravo zato predstojeći koncerti biti posebni i da li ste spremili posebna iznenađenja?
Svaki koncert je posebna priča, a ovi martovski koncerti, proslava Dana žena i proslava mojih prvih 50 su priča za sebe. Zato smo ovu turneju i nazvali Sergej Live Tour 5.0, jer će publika uživati u jednoj novoj, zrelijoj i poboljšanoj verziji mene. Spremamo zaista dobre koncerte, pune dobre energije i emocija koje se pamte zauvek. Publika zna da nisam od onih koji se štede, već želim svakom pesmom zahvaliti na svim ovim godinama koje zajedno živimo i stvaramo uspomene koje ostaju.
Vaše pesme, od kojih mnoge imaju epitet vanvremenskih, slove za soundtrack najdubljih emocija: ljubavi, čežnje, radosti i tuge. Dakle, kroz njih pričate priče koje svaki pojedinac oseća. Kako izgleda proces rada na pesmama i kako se on menjao?
Balade su deo mog rukopisa, nešto po čemu sam prepoznatljiv svih ovih godina. One su deo mene i slobodno mogu reći moje prirodno stanište u kome se najbolje osećam i dišem. One otvaraju toliko dimenzija i kroz njih najbolje ispričam sve te velike ljubavne priče.
Često me pitaju gde nalazim inspiraciju, ali i dalje imam isti odgovor. Ona uvek pronađe mene, pa bez obzira na to koliko se trudio da ciljano napišem neku pesmu, to mi nikada nije pošlo za rukom. Prosto se dese, prospu se po papiru i dirkama u trenu, a ponekad se samo najave kroz neku rečenicu ili čak reč u toku vožnje, čak i snu.
Ono što sam naučio svih ovih godina je da su one te koje biraju svoje vreme i mesto – i da ništa ne može na silu.
Krajem 2025. godine objavili ste pesmu Ljube koja je vrlo brzo osvojila srca publike. Da li već sada možete da nam otkrijete kada stiže nova numera i šta možemo da očekujemo u narednom periodu?
Drago mi je što smo moja prijateljica Aleksandra Milutinović i ja nakon nekoliko godina pauze i pesama Prokleta bila, Ljubav nema ništa s tim ponovo napravili divnu saradnju i što je i ova velika pesma završila u mojim rukama.
Komentari su divni i čini mi se da smo napravili jednu od onih pesama koje će ostati i na čije slušanje ne možeš ostati ravnodušan. Uz aranžman i produkciju mog prijatelja Mahira Sarihodžića i ekipe sa kojom sam uradio i video, Aleksandar Kerekeš Keki i Džejlan Ibrahimović, uspeli smo da na jedan malo drugačiji i artističniji način ispričamo još jednu ljubavnu priču.
Srećan sam što je Ljube pronašla mene i dozvolila da je nazovem svojom i stavim na repertoar. U narednom periodu, spremam još dobre muzike i neke interesantne duete u kojima će publika, nadam se, uživati.
Foto: Kristina Ćetković
