Kao ljubitelji muzike i samoproklamovani, vatreni festivalski fanatici, razlikujemo festivale na koje odlazimo jednom zbog neočekivano dobrog line up-a, i one kojima se vraćamo iz godine u godinu, koji svaki put uspeju da nas podsete zašto toliko volimo muziku uživo. Primavera Sound Barcelona spada u tu drugu kategoriju.
O njemu smo već pisali kada smo gledali neponovljiv nastup Lane Del Rey, kao i godinu kada je Rosalia preuzela Barselonu svojim spektakularnim performansom, ali ovogodišnje izdanje donelo je jedno potpuno novo iskustvo, barem za nas. Po prvi put smo imali priliku da provedemo sva tri festivalska dana na Primavera Sound-u, a upravo je to promenilo način na koji doživljavamo ovaj festival. Ipak, sasvim je drugo potpuno uroniti u njegov ritam, gde se već nakon nekoliko sati program više ne prati, već živi. Dani počinju pregledanjem satnice, nastavljaju se planiranjem ruta između stage-eva, a završavaju se – nerado – kada je vreme da se juri na poslednji metro.
The nostalgia filled line-up
Osećaj nostalgije koji će uslediti bio je jasan mnogo pre samog festivala, pa čak i uzimanja karata – u prvom momentu čitanja line up-a. Osećaj na samom festivalu delovao je kao svojevrsno okupljanje izvođača koji su obeležili zlatno doba Tumblr-a. Gorillaz, Slowdive, My Bloody Valentine, Blood Orange i TV Girl imena su koja su godinama definisala internet muzičku kulturu jedne generacije. Naravno, nastup grupe The XX bio je samo šlag na već dobro nafilovanu tortu nostalgije, i teleportovao nas je nazad u vreme beskrajnog skrolovanja internetom koji je nekada izgledao mnogo sporije i romantičnije.
The new generation
Naravno, Primavera nikada nije festival koji živi samo od nostalgije. Jedna od njegovih najvećih vrednosti jeste sposobnost da istovremeno okuplja legendarna imena i izvođače koji predstavljaju budućnost muzike, čak i onda kada ih mainstream još uvek negira. Tako smo imali priliku da slušamo Ethel Cain koja se sve više pozicionira kao jedan od važnijih glasova nove generacije, dok je Arca još jednom pokazala zašto je i dalje među najuzbudljivijim umetnicima savremene alternativne scene. Možda i najiščekivaniji nastup svakako je bio performans Addison Rae (o kojem ćemo, sasvim sigurno, uskoro pisati mnogo detaljnije), i onoga što je već sada jasno da je svedočenje jedne istinske pop ikone u nastajanju.
Stotine hiljade ljudi iz različitih delova sveta i osećaj da se tokom nekoliko dana čitav život odvija unutar festivalskog prostora, Primavera ostaje jedno od onih mesta gde se atmosfera posmatra među samom publikom, isto koliko i ona na binama. Ukoliko nas pitate, nemerljivi su dani tokom kojih otkrivamo nove izvođače, ponovo se zaljubljujemo u stare favorite, i odlazimo kući znajući da se negde, brže-bolje, vraćamo ponovo.
Foto: Primavera Sound Barcelona
(Christian Bertrand, Eric Pamies Garcia, Sergio Albert, Clara Orozco, Gisela Jane)
