Razgovarali smo sa umetničkom direktorom Novosadskog džez festivala Minom Aleksić o novom konceptu i budućnosti ove manifestacije

Novosadski džez festival neguje vrhunsku džez kulturu i autentični ritam gradskog života, postajući jedan od najznačajnijih nosilaca zvuka kulture Novog Sada. Stvara se istinski novosadski doživljaj džez kulture u srcu grada i u srcima Novosađana.

Novosadski džez festival nastavlja tradiciju ustanovljenu Danima džeza u Novom Sadu (1979–1988), koju je 1999. godine ponovo pokrenuo u savremenom obliku. Ove godine festival obeležava svoj 28. rođendan, u ritmu koji povezuje istoriju i savremeni trenutak grada.

Pre jednog veka, industrijalizacijom Distrikta, Novi Sad je počeo da dobija obrise modernog grada, a njegovu urbanizaciju pratio je upravo džez – nova muzika koja je, ubrzo nakon svog nastanka u SAD-u, stigla i do Novog Sada, do kluba Amerikana, gde su Novosađani prvi put imali priliku da čuju zvuke ovog žanra. Na taj način, Novi Sad je sa džezom postao grad – centar kulture, urbani i kosmopolitski prostor, ono što danas jeste, deo sveta.

Pod sloganom LAGÁNO, festival ove godine donosi novi koncept koji izmešta džez iz klasičnih koncertnih prostora i uvodi ga u sam centar gradskog života. LAGÁNO nije samo slogan, već ritam Novog Sada – način života koji podrazumeva opuštenost bez učmalosti, meru bez elitizma i slobodu bez gubitka forme. Kao i džez, i ovaj pojam izmiče strogim definicijama, a akcenat na drugom slogu simbolički pomera naglasak. Baš kao što džez pomera granice.

Novi koncept donosi džez u srce grada. Na javne prostore i nove scene, gde festival povezuje muziku, umetnost i gradski život. Tokom trajanja festivala, od 3. do 5. jula, više od 35 sati programa i preko 80 izvođača iz osam zemalja nastupaće na različitim lokacijama u Novom Sadu. Među prostorima koji postaju scene nalaze se Katolička porta, Letnji bioskop KCNS-a, Laze Telečkog, Njegoševa ulica, Likovni salon i drugi gradski prostori, čime se festival u potpunosti integriše u urbanu strukturu grada.

Ovogodišnji program okuplja neka od najznačajnijih imena savremene džez scene. U Letnjem bioskopu nastupaju Avishai Cohen, Joe Lovano, Antonio Faraò i Francesca Tandoi, dok se program u Katoličkoj porti i uličnim scenama širi kroz nastupe umetnika kao što su Milena Kasado, Ema Smit i Vladimir Kostadinović kvartet, kao i brojnih regionalnih i domaćih izvođača – QuadBones, Deep Steady, Bojan Cvetković kvartet, Jazzysad, Foltin, Funk Shui, White City Soul i drugi.

Poseban segment festivala posvećen je obeležavanju 100 godina od rođenja Majlsa Dejvisa, čiji se uticaj interpretira kroz savremeni muzički jezik i različite programske forme.

Vizuelni identitet festivala dodatno je oblikovan kroz simbol ćiriličnog slova Џ, koje postaje centralni grafički motiv. Njegova forma i zvučnost odražavaju slobodu, individualnost i ritmičku kompleksnost džeza, dok ljubičasta boja festivala nosi snažnu, ali nenametljivu energiju – u duhu muzike koja traje i nakon poslednje note. Posebno je zanimljivo i da lokacije festivala iz vazduha formiraju oblik slova Џ, povezujući grad i muziku u jedinstven vizuelno-zvučni sistem. O novom konceptu i budućnosti Novosadskog džez festivala razgovarali smo s umetničkom direktorkom Minom Aleksić.

1. Odakle je krenula ideja za novi koncept Novosadskog džez festivala i kako se ona razvijala do finalne realizacije?

Ta ideja je proizašla iz strateškog promišljanja, kao i evaluacije sprovedene na prošlogodišnjem festivalu. Novosadski džez festival bliži se malom jubileju, svom tridesetom izdanju i u želji da se pripremimo za obeležavanje tog jubileja, i ovaj festival, koji je omiljen među poznavaocima džeza približimo većem broju ljudi, odlučili smo da izađemo iz pozorišne sale na neke nove scene u gradu, omogućimo slobodan ulaz na veliki broj koncerata i pružimo drugačije iskustvo posetiocima. Izlazak iz komfora sale nosi sa sobom određene izazove, ali upravo u prevazilaženju tih izazova ta prvobitna ideja se kristalisala do finalne realizacije.

2. Koliko se početna ideja tokom procesa izmenila u odnosu na ono što danas vidimo kao gotov proizvod?

Iako je od samog početka zamisao bila veoma ambiciozna, mogu da kažem da smo na dobrom putu da je u potpunosti ostvarimo. Ne mogu da kažem da se ideja na neki način izmenila, možda je bolje reći da se razvila u jedan zaokružen proizvod. Festival je blizu i pripreme teku po planu, program je raznovrstan i kvalitetan, i nestrpljivi smo da vidimo reakcije publike na ovo što smo pripremili.

3. Koliko je važno da umetnička direktorka ima jasnu dugoročnu viziju i koja je, iz vaše perspektive, budućnost festivala?

Kada pričamo o viziji, ovo je vizija celog jednog tima sa velikim entuzijazmom, ali i iskustvom u organizaciji ovakvih događaja, iskustvo u organizaciji ovakvih događaja, počevši još od godine titule Evropske prestonice kulture pa sve do nedavno održanog koncerta klasične muzike na otvorenom  Korzo. Ono što nam to iskustvo govori je da je za razvoj brenda potrebno razmišljati dugoročno i biti dosledan. Nadamo se da će ovaj festival u budućnosti biti nešto čime se Novosađani ponose i sa čime se identifikuju, jer smo u novosadskom duhu i ritmu života prepoznali bliskost sa džez muzikom. 

4. Kako merite uspeh jednog izdanja festivala iz perspektive umetničke direktorke – da li je to reakcija publike, umetnički nivo programa ili nešto treće?

Dok pripremamo festival i bavimo se realizacijom, umetnički nivo programa je na naravno prvom mestu, osim toga puno pažnje posvećujemo dizajnu na svim nivoima, ne samo ovim vidljivim, već i onim koje se ne vide, a stvaraju iskustvo posetilaca. Ipak, ako pričamo u uspehu – mislim da je jedini parametar zadovoljstvo publike. Upravo ta reakcija publike odrediće i put kojim će se Novosadski džez festival razvijati u budućnosti.