Tvoj projekat IDEM u kratkom roku je privukao veliku pažnju publike i kritike. Šta se za tebe lično najviše promenilo od prvih singlova do danas?
Najveća promena je to što sada IDEM projekat ima predivan fanbase, sviramo svuda kao punokrvan bend i u tome zaista uživamo. Takođe, sada imam drugačiji odnos prema sopstvenim i spoljnim očekivanjima nego na samom početku, ali volim da verujem da se s tim dobro nosim.
Tvoja muzika spaja indie, pop-punk i vrlo intimne tekstove. Da li prvo nastaje emocija, tekst ili zvuk?
Rekao bih da početna ideja proističe iz neke emocije. Ta početna ideja se obično pojavi u formatu melodije u koju je već ugurano nekoliko ključnih reči. Ako me to vozi, onda oko tog hooka gradim ostatak pesme. Nema pravila, ali svaka stvar mora da ima bar jedan deo kojim sam potpuno zadovoljan da bih uopšte nastavio da razmišljam o njoj.
Koliko su bendovi i kolektivi u kojima si ranije svirao oblikovali ono što danas radiš kroz IDEM?
Da nije bilo JeboTon kolektiva, bendova u kojima sviram i divnih ljudi okupljenih oko te priče, sigurno ne bi bilo ni IDEM projekta. Moje društvo mi je večna inspiracija i motivacija da rastem kao osoba, napredujem kao muzičar i da radim u kontinuitetu.
Šta publika u Beogradu može da očekuje od koncerta u Karmakomi — više sirove energije ili više emotivne atmosfere?
Uvek donosimo kombinaciju i jednog i drugog. Emocija je neodvojivi deo projekta i kao bend smo se potrudili da je prenesemo još snažnije nego što je zapisana na snimcima. Veliki smo ljubitelji haotične atmosfere i intenzivne energije. Glavna misija svakog nastupa je da niko iz prostorije ne izađe ravnodušan, uključujući i nas.
Deluje da su tvoje pesme vrlo lične, ali ih publika doživljava kao svoje. Da li te iznenadi način na koji ljudi tumače tvoje tekstove?
Ponekad me iznenade neka neočekivana tumačenja, ali najčešće su u skladu sa mojim emocijama. Veoma je zanimljivo koliko se često zapravo nađem u otvorenom razgovoru sa nekim ko sluša moju muziku i kome neki moj tekst mnogo znači, pa kroz tu situaciju iskreno, kao ljudi, uspemo da empatizujemo jedno sa drugim. To je nešto što nikako nisam mogao da predvidim kada sam počeo da objavljujem te pesme i upravo mi je to prelepo.
Kada razmišljaš o sledećem koraku, da li te više privlači eksperimentisanje sa zvukom ili produbljivanje emotivnog izraza po kome si prepoznat?
U stvaranju se najviše vodim time kako se osećam. Retko obrađujem teme samo zato što su mi „zanimljive“. Početak kreativnog procesa je gotovo uvek neki izliv emocija, tako da sumnjam da ću u tom kontekstu uspeti mnogo da pobegnem od sebe. Eksperimente više volim da sprovodim u drugim područjima, kao što su PR, planiranje nastupa, vizuelni identitet, spotovi, koncepti albuma i slično.
Foto: Press
