U eri kada se muzika sve češće konzumira kroz fragmente, refrene koji postaju viralni pre nego što pesme uopšte dobiju svoj puni kontekst, prvi album i dalje ostaje čin strpljenja. To je trenutak kada izvođač prestaje da govori samo kroz pojedinačne pesme i prvi put otvara ceo jedan unutrašnji prostor – sa svim njegovim kontradikcijama, nesigurnostima i emocijama koje ne mogu stati u nekoliko minuta pažnje.
Album Tvoja mala plače zbog mene Nađe Terzić, poznatije kao Nadia, nastaje upravo iz te potrebe za širim izrazom. Nije zamišljen kao pokušaj da se pronađe jedno mesto unutar već definisanih kategorija, već kao prostor u kojem različiti uticaji, iskustva i raspoloženja mogu da postoje istovremeno. U njemu se susreću ranjivost i samopouzdanje, intimnost i želja za slobodom, ono lično i ono što tek treba da postane javno. Nadia svoj prvi album koristi kao zapis procesa kroz koji je dolazila do sopstvenog glasa.
U trenutku kada nova generacija izvođača sve više pomera granice između muzike, identiteta i vizuelnog izraza, njen debi postaje autentičan prikaz narativa o istraživanju, promeni i hrabrosti da se ostane veran sebi. Povodom izlaska albuma Tvoja mala plače zbog mene, razgovarali smo sa Nadiom o nastanku ovog projekta, pesmama koje su rasle zajedno sa njom, saradnji sa DA Production i Devitom, ali i o tome šta znači graditi svoj prostor na sceni koja se neprestano menja.
Ovo je tvoj prvi album. Šta ti je prošlo kroz glavu u trenutku kada se pojavio na striming platformama?
Iskreno, dugo sam sve te pesme čuvala za sebe, pa mi je sam trenutak kada je album izašao bio pomalo nestvaran. Prvo sam pomislila na sav rad koji stoji iza njega i na to koliko sam ponosna na ceo proces. S druge strane, bila sam svesna da je ovo tek početak i da me tek čeka mnogo toga. Osećala sam ogromnu sreću i uzbuđenje, ali i malu tremu, što je valjda normalno kada konačno pustiš ljude u nešto što ti je toliko lično.
Kako je izgledao proces rada na albumu – da li je postojao jasan pravac od početka ili se identitet projekta gradio usput, kroz same pesme?
Oduvek sam slušala veoma različitu muziku i veliki sam ljubitelj zapadne pop i rok scene, pa mi je bilo teško da sebe ograničim na jedan pravac ili žanr. Naravno da sam imala određenu viziju, ali ona nikada nije bila striktno definisana. Danas se i sama muzika sve više zasniva na spajanju različitih uticaja, a meni je oduvek bilo zanimljivo da istražujem i eksperimentišem. Ipak, bez obzira na zvuk ili formu, trudim se da u svemu što radim ostanem iskrena. Mislim da se upravo iz te iskrenosti prirodno gradio identitet albuma – spontano, ali sa jasnom namerom.
Ako bi nekome ko te nikada nije slušao pustila samo jednu pesmu sa albuma, koja bi najpreciznije otvorila tvoj svet i zbog čega?
Dvoumila bih se između Tvoja mala plače zbog mene i Kolena, ali ako moram da izaberem samo jednu, onda su to definitivno Kolena. Ta pesma mi je posebno važna jer je prošla dug razvojni put. Gotovo dve godine postojala je samo kao demo, menjala se i rasla zajedno sa mnom dok nije postala ono što sam od početka osećala da može da bude. Mislim da u sebi nosi mnogo toga što me definiše- emotivnost, ali i određenu dozu bunta, hrabrosti i samopouzdanja. Upravo zbog toga imam utisak da možda najbolje predstavlja moj svet i način na koji doživljavam muziku.
Da li je tokom rada na albumu postojala pesma koja te je iznenadila – bilo zvukom, emocijom ili načinom na koji se razvila?
To je definitivno bila Lola. U sebi ima dosta amapiano i latino uticaja, što nije nešto što inače najviše slušam niti sam veliki fan tog zvuka. Ipak, odlučila sam da budem otvorena prema nečemu drugačijem i na kraju mi se baš to dopalo. Ispostavilo se da je Lola postala jedna od mojih omiljenih pesama na albumu, ali i jedna od omiljenih među publikom.
Šta ti je ovaj album otkrio o tebi kao izvođačici, što ranije možda nisi znala ili nisi umela da imenuješ?
Verovatno to da imam više strpljenja nego što sam mislila. Shvatila sam i koliko mi znači saradnja sa drugim ljudima i koliko mogu da naučim kada ostanem otvorena za druga mišljenja. Na kraju dana, i dalje najviše verujem svom osećaju, ali mislim da sam kroz rad na albumu naučila kako da ga bolje razumem.
Poslednjih nekoliko godina na regionalnoj sceni pojavila se nova generacija mladih izvođačica koje same oblikuju svoj zvuk, vizuelni identitet i način komunikacije sa publikom. Da li osećaš da pripadaš nekoj vrsti novog muzičkog poretka i šta je ono što ga, po tvom mišljenu, razlikuje od prethodnih?
Apsolutno. Imam utisak da se na regionalnoj sceni formira jedna nova generacija umetnika koja se ne plaši da eksperimentiše, da bude ranjiva i da pomera granice. Muzika koju danas slušamo često je hrabrija, žanrovski otvorenija i mnogo ličnija nego ranije. Takođe mi se čini da postoji veća povezanost među ljudima na sceni i veća svest o zajednici kojoj pripadamo. Verujem da se upravo ta otvorenost, međusobna podrška i želja za autentičnošću direktno odražavaju na umetnost koja danas nastaje.
Ako bi sada mogla da “pošalješ poruku” svojoj budućoj verziji kao umetnici, šta bi je pitala?
Često razmišljam o svojoj budućoj verziji, ali nisam sigurna da bih joj postavila neko konkretno pitanje. Trudim se da budem prisutna u onome što se dešava sada i da ne živim previše u projekcijama budućnosti. Naravno da planiram i maštam o stvarima koje dolaze, ali možda bih pre imala potrebu da nešto kažem svojoj mlađoj verziji. Rekla bih joj da više veruje sebi, da ne preispituje toliko svoju vrednost i da se ne plaši da zauzme prostor koji joj pripada. Da slobodno govori ono što misli, pokazuje ono što oseća i da nikada ne dozvoli da je tuđa mišljenja udalje od onoga što jeste
Iza tvog prvog albuma kao izdavač stoji DA Production, dok se Devito potpisuje na velikom broju pesama. Kako je došlo do te saradnje i koliko su ti značili ljudi koji su od samog početka verovali u tvoju viziju i pomogli da je pretočiš u album?
Do saradnje je došlo potpuno spontano. Prošle godine dobila sam poziv da otpevam refrene za Devitove pesme Ego i Amsterdam i tada sam to doživela samo kao još jedan posao. Nisam ni slutila da će me upravo ta prilika dovesti do DA Production-a i svega što se danas dešava. To mi je bila velika potvrda da sav trud koji sam godinama ulagala nije bio uzaludan. Najviše mi znači što su ljudi prepoznali moj potencijal i verovali u mene još pre nego što su rezultati postali vidljivi.
Stajling i direkcija: Sanda Simona
Foto: Goran Popovski
Šminka: Marija Stošić
Frizura: Hydra
Nokti: Yanna’s Nail Art
Photo assistant: Darko Sretić
