Lena Stamenković uskoro objavljuje EP Neutanazija, izdanje koje donosi šest novih pesama i najavljuje njen naredni autorski period. Lena je široj publici poznata još od ranog nastupa na muzičkoj sceni, a tokom godina je izgradila prepoznatljiv autorski izraz koji se oslanja na (duboko) lične teme i savremeni zvuk. Nakon albuma San o snu, ovo je njen prvi kraći format u kojem se jasno pomera ka direktnijem izrazu, oštrijem zvuku i temama koje otvoreno komentarišu lična iskustva i okruženje u kom nastaje.
EP je nastao u saradnji sa producentom Jovanom Mister Hoberom, sa kojim je Lena radila na celom izdanju u kratkom i intenzivnom periodu. Neutanazija se bavi emocijama poput besa, potrebe za dijalogom i buđenja, a naslov simbolično označava suprotnost pasivnosti i ćutanja. Nakon što smo poslušali (i pogledali) prvi singl pod nazivom Životinja, u intervjuu koji sledi, Lena govori o procesu rada, izboru zvuka, ličnim prekretnicama i pesmama koje su obeležile ovaj EP.
Iskrenost je ostala ista, ali smatram da ono što se promenilo sam — ja. Zrelija sam i prgavija.
Naslov je provokativan i ozbiljan. Kada je postalo jasno da će se upravo Neutanazija zvati ovo izdanje?
U tom procesu našom igrom reči, nastala je reč neutanazija. Totalni je kontrast od reči eutanazija jer je ovaj album sve samo ne uspavljivanje.
Tekstovi deluju direktnije nego ranije, bez mnogo zadrške. Da li je pisanje ovog EP-ja zahtevalo veću iskrenost nego prethodni radovi?
Iskrenost u odnosu na prethodne radove je ostala ista, ali smatram da ono što se promenilo sam – ja. Zrelija sam i prgavija. Ova godina me učinila starijom, a takođe smatram da je isto i sa svom omladinom današnjice na našim prostorima. Mislim da sam samo dodala i pojačala još jednu osobinu, a to je direktnost.
Čini se da su pesme nastajale iz vrlo konkretnog okruženja i trenutka. Koliko ti je bilo važno da pišeš iz onoga što ti je blisko i stvarno?
Kada stvaram svoju muziku, vrlo mi je važno da teme budu izvučene iz događaja koji se meni desili. Ako ne izbacujem muziku, znajte da mi se nije desilo ništa što me je izbacilo iz takta na neki način. Bilo mi je važno da sebi priznam zbog čega sam ljuta na okruženje i da prihvatim da su me najviše oblikovali i inspirisali loši potezi i navike istog. Otud stih – moram da odem i budem da bih se vratila.
Nisam se probudila da bih opet ćutala.
Da li si od početka imala jasnu ideju zvuka, muzike i emocije ili se ona formirala usput, tokom rada na pesmama?
Imala sam jasnu viziju zvuka, a to je – šizofreno. Htela sam da me svaki trzaj podseti šta su mi geni. Ja sam sa vlaških prostora, inspiriše me sve što me na početku uplaši, a ipak izazove katarzu. Naravno, neke numere su ipak zahtevale balans emocija, tu je najzaslužniji producent Mister Hober. Iskreno, da on nije najnormalniji i najsmireniji producent, verovatno bih se izgubila od svega šta mi je u glavi i poludela bih. Ipak, on je taj koji za svaku fiks ideju kaže može, ‘ajde i bude sve okej. To ga i čini posebnim i genijalnim.
Prijatelji i ljudi iz tvog okruženja (verovatno) su već čuli ceo EP — koja pesma se za sada najčešće izdvaja kao njihov favorit?
Prijateljima se najviše izdvaja pesma Neutanazija i Još. Budući da sa svojim prijateljima vodim festival Buna u Zaječaru, odmah su mogli da čuju Još kao EDM izvedbu koja je približna toj publici. Neki su se povezali sa tekstom koji o ljubavi govori na malo siroviji način. Ako pitate mene, ja ipak glasam za Veruj Mi Da Ne Verujem – ta me uvek podseti na moj zavičaj gde ne živim više.
Postoji li pesma sa EP-ja koja ti je bila najteža za pisanje ili snimanje?
Najteža pesma za snimanje je bila upravo Veruj Mi Da Ne Verujem jer sam tad imala kamen u bubregu. Snimila sam je iz jednog tejka u nekom zvonar Bogorodične crkve položaju, ali sam tad znala da je to jedini pravi tajming za snimanje te pesme.
Kad budem slušala Neutanaziju sa svojih sto godina, pašće mi na pamet moja dvadeset prva godina života i fantastičan način na koji sam je živela.
Da li postoji pesma sa EP-ja koja te najpreciznije predstavlja u ovom trenutku?
Najpreciznije me predstavlja pesma Moram jer zbog nje shvatim da ništa ne moram zbog drugih već samo i isključivo zbog sebe i eventualno ljudi kojima nesebično dajem vreme, ljubav i energiju. Malo ih je, verovatno mi je zbog toga malo lakše.
Neutanazija deluje kao lična prekretnica. Da li je doživljavaš više kao zatvaranje jednog poglavlja ili otvaranje novog?
S obzirom na to da je ključna reč ovog albuma buđenje, shvatam ga kao oba. To najbolje opisuje stih iz naslovne pesme: Nisam se probudila da bih opet ćutala.
Kada Neutanazija za nekoliko godina bude bila podsetnik na jednu fazu tvog života, šta bi volela da ti prvo padne na pamet kada je ponovo poslušaš?
Kad budem slušala Neutanaziju sa svojih sto godina, pašće mi na pamet moja dvadeset prva godina života i fantastičan način na koji sam je živela. Biće mi podsetnik na Jovana (Mister Hobera) moje najveće podrške i saučesnika u svim muzičkim dostignućima i uspesima. Tada će mi sigurno zapljusnuti misao koliko smo bili mladi, ludi i svoji. I bili smo u pravu.
Foto: Privatna arhiva, YouTube
