Jakov Jozinović ima prvi singl: „Želim mirnu glavu, dobre ljude oko sebe i pesme koje će živeti duže od mene”

Njegov uspon u poslednjih godinu dana teško je objasniti klasičnim parametrima. Bez ijednog autorskog singla, Jakov Jozinović je rasprodao Tvornicu kulture za deset minuta. U Beogradu je otišao i korak dalje: pet dana zaredom napunio je Sava centar, samo snagom interpretacije, glasa i onog neuhvatljivog nečega što publika prepoznaje pre nego što to reči uopšte uspeju da objasne. Sa samo 19 godina pronašao je tajnu uspeha i spojio staru školu emocije sa novom logikom viralnosti. Njegove izvedbe prikovale su milione uz ekrane upravo zato što su zvučale kao povratak nečemu iskrenom, a izgledale kao da pripadaju nekom novom, digitalnom dobu.

Za mnoge je stvari teško odrediti kada su tačno počele, ali jasno je da Jakov danas podiže lestvicu svoje karijere na novi nivo. Pred vama je njegova prva autorska pesma pod nazivom Polje ruža, ujedno i prva u nizu pesama kojima će se predstaviti svojoj publici.

Spoj vintage senzibiliteta i moderne intimnosti

U njegovim rečima oseća se mladalačka iskrenost, ona koja ne glumi samouverenost, ali ni ne beži od snova. Upoznajemo ga u trenutku kada spremno prihvata izazov kako da ostane svoj u vrtlogu koji se stvorio preko noći. Jakov Jozinović možda je i dalje novo lice na sceni, ali energija koju nosi deluje kao spoj dva sveta: onog starog, romantičnog, gde se muzika rađa iz osećaja, i onog novog, digitalnog, u kojem emocija putuje viralno, kroz ekrane i algoritme.

Danas, kada objavljuje svoju prvu autorsku pesmu i ulazi u novu fazu svoje karijere, taj spoj postaje još jasniji. Zato je i naše snimanje pratilo ovu poruku i donelo spoj vintage senzibiliteta i moderne intimnosti. U zajedničkom razgovoru otkriva nam kako je muzika oduvek bila njegov put, tiha sigurnost koja ga prati svaki put kada stane pred mikrofon. Govori o viralnom uspehu svojih videa i nastupa, ali i o uzbuđenju zbog autorskih pesama. Jakov deli i šta za njega znači ostaviti trag, ne samo kroz hitove, već kroz osećaje koje ljudi ponesu kući i uspomene koje ih prate. Prepuštamo mu reč…

• Što misliš da je presudno u tome što su tvoji nastupi i video isečci s istih uhvatili algoritam i publiku – sreća, strategija ili nešto treće?

Mislim da je to spoj više stvari, ali ako moram da biram – iskrenost. Nismo pravili nikakvu strategiju ni taktiku. Snimali smo jer sam voleo da pevam. Ljudi prepoznaju kada je nešto stvarno, a ne napravljeno zbog rezultata. Sreća je uvek deo toga, ali emocija je, čini se, bila ključ.

• Kako doživljavaš taj hajp: kao priznanje, kao izazov, ili možda nešto treće?

Pomalo sve od toga. Lepo je videti da ono što radiš dopire do ljudi. Ali postoji i izazov: ostati svoj, ne izgubiti se u brzini svega. Ponekad taj hajp doživim kao ogledalo – tera me da radim bolje, dublje i iskrenije.

• Postoji li trenutak kada popularnost postaje više obaveza nego dar? Kako se nosiš s tim?

Da, naravno. Nekad je predivno, a nekad se oseti teret očekivanja. Kada postane previše, moj način da ispraznim glavu je tišina – šetnja, voda, vožnja autom, trenuci bez telefona. I razgovori s ljudima koji me poznaju od pre svega ovoga.

• Kako definišeš unutrašnji mir u svetu gde su pažnja i očekivanja stalno usmereni prema tebi?

Za mene je unutrašnji mir trenutak u kojem mogu da budem iskren prema sebi – bez potrebe da se dokazujem, bez pritiska da budem savršen. To je kratko, ali dragoceno stanje u kojem samo postojiš i dišeš.

• Kako si ti znao da je muzika tvoj put, a ne samo hobi ili prolazna faza?

Zapravo nisam imao jedan veliki trenutak spoznaje. To je bila tiha sigurnost koja se stalno vraćala, čak i kada sam pokušavao da budem racionalan i da biram sigurnije puteve. Svaki put kad bih stao pred mikrofona, osećao bih neku vrstu mira, kao da sve sedne na svoje mesto.

• Ko ti je najveća podrška na tvom putu?

Porodica pre svega. Oni me drže prizemljenim i podsećaju ko sam. I naravno, moj tim – to je kao druga porodica, ljudi koji veruju u mene jednako snažno kao ja u njih.

• Poslednjih meseci tražena si roba u gradu. Koji ti je susret ili događaj ostavio najveći utisak?

Bilo je mnogo lepih trenutaka, ali jedan mi se posebno urezao – kada mi je na jednom nastupu prišla devojka i rekla da joj je moja izvedba pomogla da prebrodi jedno teško razdoblje. To su trenuci koji mi daju smisao u svemu.

• Postoji li strah da će trenutna popularnost proći pre nego što ostaviš trajan trag muzikom?

Ako kažem da nema, lagao bih. Ali trudim da ne hranim taj strah.

• Što za tebe znači ostaviti trag?

Za mene trag nije samo hit koji svi znaju. To je osećaj koji neto ponese kući nakon što te sluša. Ako neko za deset godina kaže: Ta pesma me je spasila ili Uz to sam odrastao – to je trag.

• Kada pevaš obrade, koliko se osećaš slobodnim, a koliko ograničenim?

Sloboda i ograničenje idu zajedno. Obrada nosi tuđu emociju, njihov svet. Ali u isto vreme, čim nešto otpevaš, deo te pesme postane tvoj. Pokušavam da zadržim poštovanje prema originalu, ali dodam onu nijansu koja je moja.

• Ima li straha u predstavljanju autorskih pjesama publici? Ili prevladava uzbuđenost?

Naravno da postoji strah. Kada je nešto tvoje, ogoliš se pred ljudima. Ali mislim da je uzbuđenje veće. To je trenutak kada napokon pokažeš ko si, a ne samo šta možeš da otpevaš.

• Kada se ugase sva svetla, publika i mreže, šta te stvarno čini srećnim?

Mali, jednostavni trenuci. Smeh s ljudima koje volim, mir u glavi, šetnja uz more, muzika koju slušam samo za sebe. I osećaj da se mogu osloniti na nekoga, i da se neko može osloniti na mene.

• Za kraj, šta bi voleo da ti donesu godine pred tobom?

Mirnu glavu, dobre ljude i pesme koje će živeti duže od mene. I da sve ovo što mi se dešava ostane radost, a ne teret.

Prvi singl: Polje ruža

Stvorena u saradnji s vrhunskim timom, Matijom Cvekom, koji potpisuje tekst i muziku, te Filipom Vincekom i Markom Palametom, zaduženima za aranžman i produkciju, pesma Polje ruža nosi sav emotivni naboj, vokalnu eleganciju i muzičku zrelost zbog kojih je Jakov u rekordnom roku postao jedno od najvećih novih imena. Jakov ne skriva koliko mu pesma znači:

Ova pesma za mene predstavlja veliki iskorak jer prvi put delim nešto što je u potpunosti moje. Polje ruža nosi emociju i iskustvo koje sam dugo čuvao. Publika me prati od prvog dana i osećam veliku zahvalnost, verujem da će osetiti iskrenost koju smo utkali u svaki detalj.

Singl prati vizual koji dodatno pojačava emociju pesme. Spot, sniman u Zagrebu pod režiserskom palicom Danka Šimunovića i Pave Eleza, minimalistički je, ali izuzetno snažan. Svaki kadar, svaka boja i svaki pokret dizajnirani su da naglase ono najvažnije – priču koju Jakov prvi put iznosi do kraja, bez filtera i bez kompromisa. Pesma Polje ruža dostupna je na svim streaming servisima.

Foto: Denis Butorac
Video: Danko Šimunović
Stilistica: Ana Nikačević
Asistent stilistice: Luka Ščrbak
Umjetnine: Hana Hanak
Namještaj: Trika
Grafičko oblikovanje: Ana Bodrožić
Social media: Dorotea Gubić