Uoči turneje, veliki Eros Ramazzotti za Journal o životu, muzici i važnim odlukama

Pre nego što krene na svetsku turneju pod nazivom Una storia importante, Eros Ramazzotti s nama je podelio impresije o svom dosadašnjem muzičkom putovanju i važnim pričama koje ga prate. U sklopu spomenute turneje će 26. aprila posetiti i Beogradsku Arenu s prvenstvenim ciljem da domaćoj publici uživo predstavi istoimeni poslednji album te s njima stvori nove uspomene.

Složićemo se, Eros Ramazzotti jedan je od onih retkih muzičara čije su pesme nadživele vreme, jezike i generacije. Tokom karijere koja traje nekoliko decenija njegova autentičnost i emotivni potpis ostali su nepromenjeni – bez obzira na promene muzičke scene.

U kratkom, ali intimnom razgovoru za Journal osvrće se na karijeru koja traje decenijama, odluke koje su je oblikovale i pesme koje su s vremenom prerasle sopstvene okvire. Govori o muzici kao živom organizmu koji se menja s njim i publikom, o važnosti iskrenog pripovedanja te o priči koja stoji iza novog albuma, odnosno priči o životu, emocijama i neprekidnom kretanju napred.

• Osvrćući se na karijeru koja traje nekoliko decenija, na koji ste trenutak ili odluku posebno ponosni? Kako su se Vaše pesme i muzika razvijale kroz generacije i publiku?

Ponosan sam što sam imao hrabrosti da donosim vlastite odluke, čak i u najosetljivijim trenucima, uvek sledeći svoj instinkt i svoj identitet. Nikada nisam tražio prečice; išao sam svojim putem korak po korak, poštujući vreme. Pesme su rasle sa mnom, a ono što me posebno raduje jeste videti kako se moja muzika tokom godina prenosila s generacije na generaciju, povezujući svu moju publiku.

• Prema Vašem mišljenju, koja je tajna ostati relevantan na muzičkoj sceni?

Verujem da je tajna u tome da nikada ne izgubim želju za pisanjem i pripovedanjem priča koje govore ljudima i o ljudima. Kada pesme uspeju da postanu deo života slušalaca, za mene to znači da je cilj postignut.

• Postoji li postignuće ili priznanje koje Vam je emocionalno značilo više nego profesionalno?

Festival u Sanremu svakako je jedno od najvažnijih i najuzbudljivijih iskustava u mom životu. Sve je tamo započelo.

• Doživljavate li svoje stare pesme kao uspomene ili kao žive entitete koji se menjaju s vama?

Moje pesme ne ostaju zarobljene u prošlosti. One se, naravno, rađaju u određenom trenutku mog života, ali potom nastavljaju svojim putem. Svaki put kada ih pevam, one su drugačije, jer sam i ja drugačiji, kao i osoba koja sluša. To nisu samo uspomene: one su žive, dišu s vremenom, upijaju emocije današnjice. To je lepota muzike – ona nikada ne pripada samo prošlosti.

• Koji Vam deo stvaranja novog albuma danas donosi najviše zadovoljstva? Ako sledimo naslov albuma, šta je po Vama ta važna priča?

Mislim da je to trenutak kada pesme počnu da poprimaju oblik, kada se reči i muzika spoje i shvatite da govore nešto istinito. Moja važna priča je sam život: onaj koji živim, koji se menja i sastoji se od ljubavi, grešaka i novih početaka. Upravo iz tih trenutaka najčešće nastaju pesme.

• Da li postoji pesma s novog albuma za koju se posebno radujete kada je u pitanju izvođenje uživo jer za Vas ima posebno značenje?

Zapravo, sve su posebne, jer svaka predstavlja jedinstven trenutak u mojoj važnoj priči.

Nakon hiljade koncerata, šta Vas i dalje uzbuđuje pre izlaska na pozornicu?

Osećaj topline publike. Lepo je osećati se kao kod kuće širom sveta, čak i nakon toliko godina.

• Postoje li trenuci van muzike u kojima danas posebno uživate?

Svakako vreme provedeno s porodicom. Takođe se trudim da što više boravim na otvorenom, jašem konje ili se bavim sportom, to su jednostavne stvari zbog kojih se osećam dobro.

Foto: Promo

*Tekst je preuzet s portala Journal.hr.