Aurora novog talasa: Mila Nikolić o autentičnosti, identitetu i granicama kreativnosti na domaćoj muzičkoj sceni
U trenutku kada domaća muzička scena prolazi kroz vidnu transformaciju, pojavljuju se umetnice koje ne pristaju na tradicionalne okvire žanrova i estetskih normi. Među njima se ističe Mila Nikolić, mlada autorka koja kroz svoj EP AURORA demonstrira ne samo stvaralačku zrelost, već i sposobnost da muziku posmatra kao višeslojni proces – spoj introspektivne refleksije, društvenog konteksta i lične estetike. Njeno izdanje simbolizuje novo svitanje – pokušaj da se kroz zvuk i vizuelni identitet artikuliše lični narativ, ali i univerzalna težnja za autentičnošću u umetnosti.
Ono što EP AURORA čini posebno relevantnim jeste njegova sposobnost da reflektuje šire filozofske dileme o kreativnosti, slobodi i identitetu. Mila kroz muziku istražuje granice između spontanog izraza i promišljenog umetničkog čina, između lične introspekcije i kolektivnog iskustva publike. Time se ujedno postavlja univerzalno pitanje: koliko je autentičnost produkt lične intuicije, a koliko rezultat socijalnih i kulturnih očekivanja? I kako umetnik danas može izgraditi svoj autorski identitet u svetu koji konstantno balansira između instant potrošnje i dugoročnog vrednovanja?
U ovom intervjuu, Mila otkriva svoj pogled na muzičku scenu, proces stvaranja i vizuelni identitet, ali i filozofiju koja stoji iza njenog izraza. EP AURORA je pokušaj da se kroz ritam, melodiju i harmoniju artikuliše unutrašnji svet i reflektuje promene koje se dešavaju u savremenoj regionalnoj muzici. Kroz razgovor sa njom, možemo sagledati ne samo smer u kojem se kreće njena karijera, već i promišljanja o ulozi umetnika danas – kao posrednika između ličnog i kolektivnog, između intuicije i promišljene estetike.
Čini se da se na domaćoj sceni pojavljuje nova generacija mladih izvođačica koje ne pristaju na jasne žanrovske ili estetske okvire – da li se prepoznaješ u tom talasu ili ga posmatraš sa distance?
Već duži period osećam da će se kod nas uskoro dogoditi smena zvuka, generacija i pristupa muzici generalno. Mislim da se upravo sada nalazimo u tom periodu i, da, apsolutno osećam da pripadam tom talasu. Za mene je muzika oduvek kanal za ispoljavanje onoga ko sam u datom trenutku, pa je prirodno da eksperimentisem sa različitim žanrovima. Muzika koju slušam je raznovrsna, i to dosta utiče na moje stvaranje. Publika zaslužuje da čuje nešto novo, izvan okvira na šta su navikli.
Koliko je danas uopšte važno pripadati sceni, a koliko je moguće graditi potpuno autonoman prostor za sebe?
Čini mi se da kod nas uvek postoji pritisak da se umetnik uklopi u prepoznatljiv kalup ili zvuk, što donekle razumem. Ipak, koliko god umetnost bila divlji proces kroz kojem treba da se prepustimo, bitno je i da publika prihvati ono što stvaramo. Zato često kažem da smo trenutno u procesu muzičke revolucije – služimo publici nešto što možda kod nas do sada nisu čuli, ali što će za par godina postati prepoznatljiv zvuk. Moj cilj je da uvek budem autentična, što znači da će u mom stvaranju biti i sporijih formi, ali i bržih i komercijalnijih pesama. To je sve okej, jer je autentičnost najvažnija, bez obzira na žanr. Reggaeton, koji obožavam, uvek je prisutan u mojoj muzici, ali na ovom izdanju možete čuti i dosta drum’n’bassa. EP AURORA je 1/1 ja – dve potpuno različite atmosfere, ali obe odražavaju mene.
Nova muzika često dolazi zajedno sa vrlo promišljenim vizuelnim identitetima – koliko je za tebe zvuk nerazdvojiv od slike?
Za mene muzika i vizuelni identitet idu ruku pod ruku. Vizuali, spotovi i slike su način da svoje ideje proširim na druge dimenzije umetnosti. Vizuali su materijalizacija vizije iz moje glave i zato su mi veoma važni. Do sada sam za svako svoje izdanje imala spot, a za AURORU čak i vizual koji nadograđuje i kompletira projekat. Bonus je to što volim da se snimam i nikada ne propuštam priliku da imam i spot uz muziku.
Kada govoriš o svom izrazu, da li ga doživljavaš kao nešto što se svesno gradi ili kao proces koji se dešava intuitivno?
Moj stvaralački proces je uvek intuitivan. Jedino što radim s namerom jeste da svakodnevno kreiram nešto novo i održavam momentum, jer je to moj izbor i moja strast. Svaki projekat dolazi spontano, kao rezultat neke životne faze u kojoj se nalazim. Na mene utiču lične priče, situacije, ljudi, muzika, razgovori – raznovrsni uticaji. Upravo zato volim da šaram sa žanrovima, što se jasno primećuje u mojoj muzici. Takođe, imam rutine koje mi pomažu da zaista čujem svoje ideje, jer ako se ne fokusiram na to, lako ih propustim. Ideje mi padaju u najrandom situacijama, pa su Notes i Voice Memos na telefonu moji najbolji prijatelji – tu stoji pola onoga što mi se vrzma po glavi.
Postoji li neka vrsta zvuka ili senzibiliteta koji osećaš da nedostaje na regionalnoj sceni danas?
Ne bih se fokusirala na to šta nedostaje u smislu zvuka, jer smatram da imamo dosta žanrova na sceni. Više bih volela da se promeni pristup muzici – ta podela na komercijalnu i alternativnu. Volela bih da neki žanrovi kod nas više ne budu nazivani alternativnim, jer zapravo to nisu. Takođe osećam da se žanrovi šire i razvijaju. Jedan od omiljenih pravaca je onaj koji, kako ja volim da kažem, na skup način kanališe balkanski melos, što mi je jako inspirativno. Zato je nastala i jedna od mojih pesama, PULS. Nadam se da će se taj pristup još više proširiti, jer je naša tradicionalna melodija dugo bila zapostavljena, a zapravo je nešto što treba da se neguje. Španci neguju reggaeton, baile, flamenko, Portugalci fado – i drago mi je što kod nas taj melos konačno počinje da se uklapa u modernu muziku.
Koliko je izazovno biti mlada žena u procesu izgradnje autorskog identiteta – da li osećaš pritisak da se uklopiš ili da se jasno izdvojiš?
Moj cilj je da sve radim iz autentičnosti i da to uvek bude na prvom mestu. Skoro svakodnevno čujem suprotstavljena mišljenja: trebalo bi više da pevaš ili zašto više ne repuješ, to bi bolje prošlo. Trudim se da to ne uzimam k srcu i da ostanem verna sebi. Možda je i zbog toga moj novi EP žanrovski drugačiji od ranijih izdanja. Autentičnost je ključna – važno je izdvojiti se i pratiti ono što ti govori unutrašnji umetnik, a ne uklapati se samo zato što je nešto popularno ili jer ti je neko tako rekao. U muzici ženama se često manje veruje, a očekivanja su veća. Humor i promocija često su ograničeniji nego kod muškaraca. Zato nalazim slobodu u kreiranju muzike koja meni prija i ne postavljam granice ni za jedan oblik izraza.
U kom trenutku si osetila da ono što radiš dobija formu projekta, a ne samo ideje?
Ovaj EP nastao je u prelomnom periodu kada sam osećala potrebu za većim projektom kako bih okrenula novi list u karijeri. Znala sam da neće biti samo jedna pesma, već zaokružen rad. Nismo odmah odlučili da li će to biti album ili EP, ali kako su pesme dolazile i nizale se, shvatila sam da imamo sweet spot sa pet pesama, što je bio pravi početak novog poglavlja. Tako je nastao ceo koncept.
Aurora kao naslov nosi vrlo jasnu simboliku – šta za tebe predstavlja u kontekstu ovog izdanja?
Naziv AURORA simbolizuje novo svitanje, novi početak i okretanje novog lista. To je bila glavna inspiracija za projekat, i želela sam da se ta ideja prenese i kroz naziv. Estetika Aurora Borealis inspirisala je i zvuk – celestial elementi, zvezde, prostor i širina, koji prizivaju osećaj novog početka. Muziku sam radila sa Noarom i producentom Konstantinom, i ovo je zapravo zajednički projekat.
Da li je EP zamišljen kao celina ili kao skup trenutaka koji su se spontano povezali?
Prvobitno nije bilo planirano da svaka pesma bude direktno povezana, ali znajući zvuk koji želimo za ceo EP, pesme su spontano zvučale kohezivno. Postoje i interne forice koje povezuju pesme kroz redosled, pa se kroz slušanje i naslove može pratiti celokupna priča. EP je zamišljen tako da se svako može povezati sa njim – bilo kroz zvuk, emociju ili priču.
Kako je izgledao proces nastanka – od prve ideje do finalne verzije?
Proces je bio jedan od najzanimljivijih u mojoj karijeri, pre svega jer je ovo grupni projekat. Nas četvoro – Noar, Konstantin i Andrija i ja provodili smo skoro svakodnevno šest meseci u studiju. Prvo smo radili demo verzije, zatim snimanje vokala. Imali smo intenzivne snimajuće dane, često i po 24 sata, da bi pesme dobile finalni kvalitet. Prva pesma koja je nastala je Instinkt. Pre toga sam bila u Španiji, a kada sam došla u Beograd i čula draft, odmah sam se zaljubila u beat, koji je postavio ton za ostatak projekta.
Postoji li pesma sa koja najpreciznije definiše pravac u kojem želiš da ideš dalje?
Moje stvaranje je fluidno i ne predvidam uvek pravac. Trenutno volim afro ritmove, karibsku muziku, drum’n’bass i atmosferične zvuke – elementi koji će sigurno nastaviti da se provlače u budućem radu. Takođe, želim da kanališem balkanski melos u kombinaciji sa žanrovima koji me interesuju, kao što su reggaeton ili španski prizvuci. Ako bih morala da izdvojim jednu pesmu, to bi možda bila PULS.
Šta bi volela da publika oseti kada prvi put presluša EP Aurora od početka do kraja?
Volela bih da publika oseti svežinu novog muzičkog talasa, koji kod nas nije toliko zastupljen. Za mene je AURORA nežna, ali moćna, i nadam se da će tu kombinaciju osećati i publika.
Foto: Aldijana Subašić
Kreativna direkcija: Anđela Bucalović
Asistent kretivne direkcije: Tamara Tasić
Direktor fotografije: Miroslav Ilić
Grafički dizajn: Selena Kučević
