Ako ste pak za malo vise indie zvuk, onda bend Wolf Alice
Bend je sa severa Londona i imaju novi album The Clearing, a pesma The Sofa je super bas za jedno takvo jutro kad ne znam sta cu sa sobom. Ellie Rowsell pevačica, je moj primer cool žene, da! U spotu putuje kroz severni London na pokretnoj sofi — kroz život koji prolazi pored, nešto slično onome što se meni dešava u poslednje vreme.
Eto da ja na primer sad pevam i idem na scenu, stavila bih na sebe sve isto što i Ellie. Miks slip haljina, čizama i neočekivanih kombinezona, koža, šljokice… I uvek izgleda kao da se obukla bez previše razmišljanja.
Dejt sama sa sobom: pozorište
Ako možeš sama da gledaš film kod kuće — možeš i u pozorište.
Meni je to postalo ritual. Kupim kartu kao što bih zakazala manikir: impuls, klik, gotovo.
Poslednja predstava koju sam gledala bila je Lady From the Sea u Bridge Theatre-u (nažalost , nije vise na programu). Put do predstave je mini avantura: Uber boat niz Temzu, prolazak pored Parlamenta, Tate-a, National Theatre-a.
U holu mi prilazi gospodin, od 70-ak godina i pita:
“Ti si najšik ovde. Jesi li na dejtu?”
A to sve zbog crvenog karmina koji sam stavila bez razloga.
Scena u predstavi je skoro prazna, par komada danskog baštenskog nameštaja. A onda, u drugom činu, krene kiša, na sred scene. I taman kad pomisliš da je to vrhunac, pozornica se pretvori u bazen. Glumci plivaju kraul levo-desno.
U londonskim pozorištima nikada nije bio jači trend holivudskih imena na sceni. Kritičari upozoravaju da se “West End puni slavnim licima” da bi se popunile stolice i prodale karte. Šta me briga, idem.
Sezona 2025/26 biće zanimljiva: Susan Sarandon na Old Vic-u, Billy Crudup u High Noon, Cynthia Erivo kao Dracula, Tilda Swinton i Gary Oldman vraćaju se na scenu posle 30 godina. Ako budeš u Londonu — idi, sama. Ako budeš u Beogradu — idi, sama. Poenta je ista.
Slušam knjigu
Ako ti čitanje baš i ne ide zbog pažnje – probaj audio verziju. Moja trenutna: Flesh; David Szalay (dobitnik prestižne Booker nagrade). Retko koja knjiga me uhvati od starta i drži. Nije do knjige, do mene je. Sa ovom ne stajem.
Provedem jutro, posle podne i veče u deli radnji Superette na Highgate
Ustvari sam otišla da popijem kafu u podne, a završila na vinu uz nastup rok benda amatera od opet 70ak godina (ne znam šta mi je sa ovom demografijom?!). Ovde, na ovom ćosku Londona, nešto je drugačije. Unutra je deli‑radnja koja je i general store, i deli counter, i wine & spirits shop, i pekara sa puno malih gluposti za koje nisam ni znala da ih želim. Kafe i čajevi malih londonskih proizvođača, instant psiho‑napici, kafa sa funkcionalnim pečurkama, najčudnija vina, mini Negroni, mini G&T, mini margarite i sve ostalo mini. Probiotici i fermentisani napici, veganski ratluk od nara, spicy & fresh ketchup sa daškom gina, i sve dizjanirano od strane mega cool hipstera milenijalaca isklucivo za Instagram.
Meet up app
A ako baš ne znam šta ću sa sobom, listam MeetUp aplikaciju. To je zapravo internet verzija čekaonice kod lekara. Ali umesto bolesti, ljudi dele svoje najčudnije hobije i mikro-opsesije, od relativno normalnih grupa za šetanje pasa, do sastanaka srednjovekovnih mačevaoca, ljubitelja paranormalnog i onih koji šetaju po gradu kao zombiji. Ja sam završila na času slikanja aktova, za 15 funti, sa dvadesetak stranaca i goli deda kao model. Osećaš se istovremeno kao idiot i umetnik.
Dakle bez plana, bez rutine. Tako nekako izgleda prostor između onoga što više nisam i onoga što još mozda mogu da budem.
Uskoro se javljam sa predlozima za pred bozićnu zabavu i dosadu.
Piše: Katarina Kostić
Foto: Dupe Photos, Penguin Books
