Nemam neku posebnu naviku da pišem o kojekakvim holivudskim ličmostima, serijama ili filmovima. U situacijama kada se osećam nemoćno ili polupano koristila sam Netflix kao anesteziju. Ona blaga varijanta analgezije – nešto što se ispred vas vrti, skreće vam misli sa nerešivog problema…
Nema nikakvu vrednost. Sutra se nećete ni sećati tog spektra slika sa nekim zvukom. Zato ga uredno i plaćam, da mi bude terapeutska, jeftina zabava.
NETFLIX AND CHILL?
Danas je bio dan koji me pripremao za ovu platformu od rane zore. Mnogi kažu Netflix and Chill, ja kažem Netflix and you don’t kill!
Pripremam se za put, ostavljam decu kod kuće. Da, pod nadzorom mojih roditelja. Smešno je to što bi se više plašili nadzora mog prvog komšije, nego popustljivih bake i deke.
Moram da spakujem gomilu stvari, da ne zaboravim poklone za klijente, pasoš i da se sredim za večeru direktno sa autoputa. Moram skuvati ručak za dva dana, večeru, prekontrolisati domaći, ostaviti novac za užinu… Takođe treba da iseckam voće, platim sve račune i ostavim spisak aktivnosti (mojoj mami).
Znam, saosećate. Sve to isto radite ili nemate decu, ali ste se, sigurna sam, umorili dok čitate. Pas takođe spada u rubriku zbrinuti. U celom tom haosu koji se zove dan pre puta nokat mi puca do mesa! Boli kada samo pomislite, taj kažiprst je baš morao da otvara gepek nesmotreno. Znojava sa stastanka trčim u salon. Molim se u sebi da bar jedna devojka ima 10 minuta da ovu oskrnavljenu ruku napravi na damsku šaku! Uspevam nekako da isplačem popravku, ali kako kažu zlo ne dolazi samo.
TRI ZLA
Trčim da poplaćam račune. Baš sve koji su mi u inboxu, tako plaćam i jedan koji je za Automatski upis u informacioni sistem subjekata. Tričavih 200 evra. Knjigovođa mi instant javlja da sam platila najobičniju prevaru! Znojim se zbog bačenog novca, ali nastavljam dalje…
Sat vremena kasnije shvatam da sam potpuno pogrešno napisala klijentov naziv u videu za USA tržište. Dakle ceo materijal koji je sniman van Beograda mora se snimati ponovo. Evo, imamo tri zla, kako babe kažu, ZAVRŠILO SE!
Nokat je popravljen, opljačakali su me za 200 evra, pazite da ne opljačkaju i vas, a video ću već nekako snimiti ponovo. Spakovala sam se, čak nisam zaboravila ni četkicu za zube!
POPULARNA EPIFANIJA
Sa turbanom na glavi, maskom na licu i čašom skupog merloa (već mi je neka državna firma otela novac), kliknula sam na aplikaciju Netflix. aka Charile Sheen.
Ima dve epizode od sat i po. Dakle gledaću na preskoke, sigurno još jedan holivudski shitstorm. Tri sata kasnije, zakrvavljenih beonjača, doživela sam popularnu epifaniju! O tom osećaju ću pisati na kraju, ali prvo…
Ako ste gledali Dva i po muškarca, sigurna sam da vam je Charlie bio omiljeni lik. Da, bucmasti klinac je bacao dobre fore, ali ništa bez Charlie-a. Gledam tog čoveka od 60 godina koji u nekom američkom dajneru, jasnog pogleda ka kameri, priča kako je bio na mrtvo drogiran na kreku, kokainu, MDMA-u nekih tridesetak godina. Ponosno promoviše drogu, a ne drogira se i ne pije već sedam godina.
Likovi koji se pojavljuju kroz ta tri časa mog nervnog sloma su: četvoro unesrećene dece, dve bivše supruge, očajan poznati otac i tužan brat. Sve vreme on objašnjava da je uz konzumaciju gomile (verujte mi ili pogledajte) nestvarno jakih narkotika, on biće sa druge planete, osoba koja ne može da umre, nepobediv i neuništiv. On je ipak samo jedna jadna olupina.
Lik ofarbane kose, izgubljenog pogleda, koji dok mu se ruke tresu u ranim šezdesetim, izgleda kao kockar koji je tokom života izgubio 100 miliona, a onda zaradio 10, pa nam deli savete o kazino trikovima. I dok se njegov poplašen pogled gubi od straha od realnog života, koji nikada nije ni živeo, ne mogu da se ne zapitam…
Da nije bilo tog nesretnog oca, koji je sve svoje milionske resurse utrošio da spasi razmaženog sina, te bivše supruge, pre svega majke njegove dece, koja je želela da deca imaju živog oca, na koncu te dece koja ne umeju da mrze, a ne žele ni da osuđuju, gde bi bio on?
DIVNI, DOBRI LJUDI
Patetika celog dokumentarca, dok taj dasa nervozno čupka zanoktice i govori o pušenju 7 grama kreka, navodi me samo na jedno. Na osudu i pitanje, zašto si ti živ? Gde se nalazi pravda? Zašto neki divni, dobri, sjajni ljudi odlaze, a neki jednostavno naplaćuju svoje ogavne poroke?
Promovišeš 50/50 šanse klincima. Da samo žive pun gas, pa možda će imati tvoju sreću? Zaboravljaš da kažeš da su te tatica i agenti, zbog dva miliona po epizodi, čašćavali menjanjem krvi, infuzijama, bio terapijama i najkvalitetnijim centrima za odvikavanje na svetu. Zaboravljaš da kažeš – NE RADITE TO, ja sam samo imao sreće i novca! Zaboravljaš da kažeš da si propustio odrastanje svoje dece i sve bitne događaje u njihovim životima. Zaboravljaš da kažeš kajem se.
I baš zato ti ne opraštam.
SVOJIH PET MINUTA
Ne opraštam ni Netflix-u što je za ova tri sata uspeo da ubije bar 50000 klinaca širom sveta, baš kao onomad sa onom prokletom serijom Euphoria. Nisam velika hrišćanka niti lažna moralistkinja ali gledati legaizovan marketing za ubijanje klinaca – ne mogu.
Neka su te ofarbali, uradili face lift, napunili vitaminima. Neka tvoje bivše žene zbog naplate od Netflixa imaju razumevanja za tebe. Neka si skupio jednog ili dva prijatelja, od kojih je jedan diler, da te podrže u ta tri sata samoobmane (takođe za novac). I dalje si najobičniji zavisnik, obmanjivač samog sebe i starac koji se i ne seća svog života.
Da, potpuno tužno.
Tužno je što je tih dva miliona dolara po epizodi pripalo nekom kartelu, što su deca rasla bez (živog) oca kog gledaju na TV ekranima. Tužno je što roditelji i brat nisu mogli da dozvole da polože kovčeg u zemlju. Jeste, tužno je. Ali, najtužnije od svega je što si, umesto jednog kratkog MRŠ, opet dobio svetsku slavu i svojih pet minuta.
Tužno, zar ne?
