Simone Rocha vratila se u Old Bailey, istorijsku londonsku zgradu krivičnog suda, sa revijom inspirisanom davno izgubljenim Caravaggiovim remek-delom „The Taking of Christ“, kao i sopstvenom željom da napravi korak unazad i iz novog ugla sagleda tradicionalne siluete koje su obeležile njenu izuzetno uspešnu karijeru – slip haljinu, baby-doll haljinu, balske haljine i bomber jakne.
Rocha se u velikoj meri oslonila i na chiaroscuro paletu te slike – bogate nijanse crvene, crnu i petrol plavu – kao i na istoriju samog dela. Za sliku se ranije verovalo da je izgubljena, sve dok 1990. nije ponovo otkrivena kako visi u trpezariji jedne jezuitske zajednice u Dablinu. Sveštenici su smatrali da je reč o falsifikatu, a slika se danas nalazi u National Gallery of Ireland. Njena priča navela je Rochu da odeću posmatra u novom kontekstu, spajajući kombinacije instinktivno i na neočekivane načine. Nedeljna revija bila je ujedno i prvi put posle izvesnog vremena da je Rocha na pisti predstavila isključivo žensku kolekciju, nakon što je svoju mušku kolekciju u junu prikazala na Pitti Uomo. Uživala je u tome da se posveti samo ženskoj odeći i da je posmatra iz sveže perspektive. „Volim pozajmljivanje ideja i ukrašavanje, kao i razmenu sa momcima“, rekla je Rocha, koja je preko crne balske suknje u boji kafe složila mušku košulju boje lavande.
Hoće li se dizajneri ženske mode ikada zasititi suprotstavljanja muških i ženskih elemenata u svojim kolekcijama? Po onome što smo imali prilike da vidimo na London Fashion Weeku, to se neće uskoro desiti.
Erdem Moralıoğlu prikazao je u nedelju popodne spektakularnu kolekciju koja je briljantno spojila perje kabaretskih izvođačica, boudoir donji veš i pregršt svetlucavih gaćica sa edvardijanskim košuljama visokih kragni, razigranim smoking-jaknama i muškim vunenim kaputima. Revija je održana u Roadhouseu, koncertnom prostoru u Kamdenu, i nije joj nedostajalo drame: manekenke su izlazile probijajući se kroz suvi led koji se širio po podu potpuno zamračene prostorije. Moralıoğlu ima sklonost ka istorijskim ličnostima koje brišu granice između polova, a ove sezone odlučio se za Barbettea, muškarca rođenog u Teksasu koji je dvadesetih godina prošlog veka postao avangardna senzacija u Parizu kao trapezista kovrdžave kose, u svetlucavom grudnjaku i suknji od perja. Muza Cocteau i model za Man Raya, Barbette (umetničko ime Vander Clyde Broadway) mogao se videti i u dvorednom odelu dostojnom gangstera i fedori na Moralıoğluovoj moodboard tabli iza scene, gde su dizajnera opkolili brojni ljudi koji su mu čestitali. „Sve se vrtelo oko napetosti između muškog i ženskog“, rekao je tokom razgovora iza scene, uvek jedan od najobrazovanijih dizajnera evropske modne sezone. „Androgini izgled u njegovom najčistijem obliku.“
Najtraženija ulaznica London Fashion Weeka je bio veliki debi Christophera Kanea na mestu kreativnog direktora kuće Mulberry. Revija je označila trijumfalan povratak jednog od najvoljenijih londonskih dizajnera, koji je bio na pauzi otkako je pre tri godine zatvorio istoimeni brend koji je vodio sa svojom sestrom i dugogodišnjom saradnicom Tammy.
Ulozi su bili visoki. Revija je takođe označila veliki povratak Mulberry na London Fashion Week nakon dužeg odsustva. Brend poznat po torbama Bayswater i Alexa takođe prolazi kroz veliku transformaciju, koju predvodi relativno novi izvršni direktor Andrea Baldo, koji je pre dve godine prešao u kompaniju iz Ganni. Za sada je napredak dobar, ali još ima prostora za rad – a Christopher Kane je ključni deo strategije za uspeh, budući da Mulberry računa na to da će njegova kreativna vizija ponovo probuditi interesovanje i povećati prodaju.
Kolekcija je bila upečatljivo čista i svedena, a nasleđe Mulberryja najvidljivije je prizvano kroz motiv izreza koji je podsećao na preklop kultne torbe Bayswater ovog brenda. Kane, majstor u tome da jednu jedinu ideju razvije u čitav vizuelni jezik, učinio je ovaj detalj centralnom tačkom kolekcije, ponavljajući ga u različitim bojama (bež, plavoj, crnoj), siluetama (mini-suknje, anoraci, reveri jakni) i materijalima – najupadljivije u koži, očiglednom referencom na poziciju Mulberryja kao brenda kožne galanterije.
Ako je suditi po ovoj sezoni, londonska scena nije u potrazi za next big thing – već traži novi način da ispriča ono što već zna. Prošlost se ne citira da bi ostala netaknuta, već da bi dobila novi život. Jer nasleđe nije teret kada se njime rukuje sa dovoljno ličnosti. I kada ga mi, kojima je u konačnici namenjeno, pogledamo dovoljno svežim očima da ga ponovo poželimo.
Foto: Instagram (@mulberrybychristopherkane, @erdem.morallioglu, @simonerocha_), Profimedia
