Journal #trendspotting: Nestanak Madonnine garderobe je božanstveni apsurd pop religije

Do trenutka kada se Madonna pojavila na Coachelli ove godine – prizvana gotovo kao sekularna prvosveštenica tokom nastupa Sabrine Carpenter – taj trenutak je već bio viđen za mit. Gucci jakna, ljubičasti korset, čizme na pertlanje koje je nosila pre tačno dve decenije na istoj bini. Bila je to nostalgija, samocitat i dominacija u jednoj pažljivo utegnutoj silueti.

A onda, gotovo previše filmski, relikvije su nestale.

Svega dva dana nakon nastupa koji je definitivno zaokupio svaku konverzaciju na mrežama, Madonna je zamolila da joj se arhivski autfiti od te večeri bezbedno vrate. Otkrila sam da su vintage komadi koje sam nosila nestali – kostimi iz moje lične arhive – jakna, korset, haljina i drugi predmeti, kraljica popa je podelila u Instagram storiju. Ovo nije samo odeća, to je deo moje istorije.

Istina – to za Madonnu nikad nije bila samo scenska garderoba, već artefakti karijere koja je decenijama brisala granicu između kostima i kanona. Da li su ukradeni ili jednostavno izgubljeni u entropiji modernog mega-festivala, zvanično, ostaje nejasno. Internet je, očekivano, reagovao mešavinom ironije i teorija zavere. Da li je u pitanju inside job? Pljačka kolekcionara? Ciničnija pretpostavka – da će se ovi predmeti jednog dana pojaviti u privatnoj kolekciji, sa vrednošću uvećanom skandalom – deluje manje kao nagađanje, a više kao presedan.

Rani izveštaji sugerišu nešto gotovo banalno: torbe koje su možda ispale sa golf kolica u bekstejdž metežu – logistički previd, a ne kriminalni plan. Postoji i druga mogućnost, gotovo naivna u svojoj optimističnosti: da je neko, negde, pokupio te torbe a da nije ni znao šta se u njima nalazi. Da predmeti nisu ukradeni koliko su neprepoznati. Da u 2026. godini deo Madonnine prošlosti može da stoji, neprimećen, na zadnjem sedištu iznajmljenog automobila. Ali banalnost nikada nije bila Madonnin registar.

Zato je izašla na scenu u tim arhivskim komadima.

Nije to samo bio kambek; taj ponovljeni autfit bio je teza: da istorija popa nije linearna već rekurzivna, da se prošlost može ponovo obući i, time, učiniti ponovo moćnom. Moda, naročito na nivou Madonne, oduvek je funkcionisala kao narativ, mnogo pre nego što smo neumereno počeli da koristimo tu reč u modne svrhe. Setimo se konusnog brushaltera, čipkanih rukavica, neprestano reinterpretiranog krsta… svaki predmet jedno poglavlje, svako poglavlje čvrsto posedovano.

Prvi prizori art direkcije za Confessions II, koje je uhvatio fotograf Rafael Pavarotti i stilizovao Ib Kamara, pokazuju Madonnu u još jednoj Gucci jakni iz ere Fride Giannini (btw zar nije ironično kako to doba niko ne pominje više, a ponajmanje Demna u referencama?) i korsetiranom bodiju Period Corsets. Međutim, Madonna je prvi put čizme sa pertlanjem iz 2005 ponovo ponela decembra prošle godine – u jeku glasina da radi na nastavku Confessions – i to na izložbi svog sina Roccoa u Londonu.

Tad ih je nosila sa kratkim trenčom i animal print torbom Saint Laurent, dajući nam priliku da maštamo kako će Vaccarello umešati prste u njen novi imidž, pozajmljujući najbolje iz prvobitnog Hung Up stajlinga.

Ne moram ni da opisujem šta nosi u videu za Hung Up, ali ako ste juče rođeni, evo kratkog podsećanja: ulazi u prazan plesni studio u plavom trenerci, skida je i otkriva fuksija baletski top, roze bodi, šljokičasti ljubičasti kaiš, čarape do kolena u boji kože i bordo Patrick Cox cipele sa otvorenim prstima. Video je omaž plesanju Johna Travolte u filmovima kao što su Saturday Night Fever i Grease, a stilistički, njen outfit pogađa suštinu osamdesetih sa neonskim bojama i siluetom koja podseća na aerobik estetiku. Sve je bilo vintage i stilizovano od strane dugogodišnje saradnice Arianne Phillips, koja je secondhand genije (i višestruka nominovana za Oskara) i koja je ovom kombinacijom udahnula novi život Madonni.

Jer Confessions on a Dance Floor jeste promenio puls mode u to vreme, preoblikovavši vizuelni jezik noćnog života, sabijajući decenije stila u jedan neprekidan, hipnotički ritam. Sada već ikonični triko – električno roze, utegnut, gotovo konfrontirajuće jednostavan – uparen sa mrežastim čarapama, metalik kaiševima i roller-disco stavom, odbacio je ideju da glamur zahteva složenost. Umesto toga, insistirao je da se može konstruisati kroz pokret, svetlost, znoj.

Ono što je Confessions činilo posebno moćnim bila je njegovo odbijanje da prošlost tretira kao nešto sveto. Disko reference – sjaj Studio 54, uglađenost ABBA – filtrirane su kroz izrazito modernu disciplinu. Linije su bile čistije. Boje oštrije. Ispod sjaja postojala je izvesna strogost, estetska preciznost koja je sprečavala da sve sklizne u Halloween maskiranje. Upravo ta tenzija – između hedonizma i kontrole – postaće njegovo najtrajnije nasleđe.

Može se povući direktna linija od Confessions do kasnije dominacije athleisure-a, danas sveprisutnog spoja sportske i svakodnevne garderobe. Mnogo pre nego što su helanke postale prihvatljive van teretane, Madonna je redefinisala telo kao nešto što je rad u progresu, stalno u pokretu. Plesni podijum nije bio mesto; bio je stanje. A odeća je morala da ga prati.

Confessions i ogroman uspeh Hung Up revolucionalizovali su dance pop, omogućivši umetnicama poput Robyn da slede isti put sa Dancing On My Own, što je kasnije inspirisalo još širi krug umetnika.

Video DeathByDevotion umetnice Adéle ne bi postojao bez Hung Up, isto važi i za Houdini Dua Lipa ili Revolving Door Tate McRae. Sada, sa svojim neprocenjivim arhivskim predmetima ili bez njih, Madonna ima priliku da podseti svoje ćerke ko je osmislio tu estetiku – i da nam ponovo da priliku za bekstvo na plesni podijum. Jer kada jednom počnete da posmatrate stil kao nešto što se kreće – što ubrzava, ponavlja se i odbija da se deli na proste činioce – postaje jasno ono što je Madonna oduvek znala. Budućnost mode nije samo u tome kako izgleda. Već u tome koliko uspeva da rezonuje sa svima.

I zato, u ovoj neizvesnosti gde su se zaturili kultni komadi na Coachelli ima nečeg gotovo prikladnog. Madonna je provela čitav život usavršavajući reinvenciju, klizeći kroz identitete sa preciznošću koja deluje gotovo natprirodno. Možda je onda i logično da njena odeća – te druge kože persona i provokacije – na kratko izvede sopstveni čin nestajanja.

Foto: Instagram (@royalmadonnapl, @madonna), Profimedia, IMDB