Journal #trendspotting: Dress code Met Gale je mogao da bude „Carevo novo odelo“

To je možda najekskluzivnija zabava na svetu – spektakl mode i raskoši koji privlači tajni spisak slavnih ličnosti, naplaćuje 100.000 dolara po ulaznici i prostire crveni tepih niz stepenice jedne od najstarijih kulturnih institucija na Menhetnu. Međutim, ako vam je nešto ove godine delovalo off u atmosferi, niste jedini.

Ove godine, Met Gala se suočava sa ozbiljnim backlashom, pre svega zbog odluke da se osnivač Amazona i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, Jeff Bezos, i njegova supruga, Lauren Sanchez Bezos, imenuju za počasne domaćine.

Protivljenje Bezosovima počela je gotovo odmah nakon što su u februaru predstavljeni kao finansijski sponzori, i dolazi u trenutku rasta „Eat the rich“ raspoloženja širom SAD-a i u Njujorku, liberalnom sedištu događaja. Ogorčenje je dodatno poraslo nakon što je novoizabrani gradonačelnik, Zohran Mamdani, demokratski socijalista, sredinom aprila izjavio da će preskočiti gala večeru, odstupajući od mnogih svojih prethodnika.

U nedeljama pred sam događaj, u Njujorku, na ulicama, u metrou i na internetu, pokrenuta je snažna kampanja protiv Bezosa, gde su korisnici društvenih mreža događaj nazvali „Amazon Prime Gala“ ili „Bezos Ball“.

„Ako možete da kupite Met Galu, možete da platite više poreze“, glasio je jedan od projekata, uz sliku nasmejanog Bezosa. Da li je novčanica od jednog dolara kao maska na Sarah Paulson kao aksesoar uz voliuminoznu haljinu Matieres Fecalers od tila boje dima – isto bila protest? Iako je i lice Katy Perry bilo pokriveno, maskom za mačevanje, u tome nije bilo iste oštrice.

Videti toliko zlatne među zvanicama bilo je gotovo, u izostanku druge reči – meta.

U nesigurnim vremenima, zlato je posmatrano kao garancija kakve takve sigurnosti, a opet i obeležava novo pozlaćeno doba za Institut za kostim, koji se ove godine seli iz svog sedišta u podrumu u novi stalni prostor u galerijama Condé M. Nast, odmah pored Velike dvorane Metropoliten muzeja.

Nova izložba, pod nazivom „Costume Art“, posvećena je načinima na koje su se moda i umetnost kroz vekove preplitale u odnosu prema ljudskom telu, pokušavajući da konačno odgovori na pitanje staro koliko i couture: Da li je moda umetnost?  Da, otvaranjem izložbe „Costume Art“, Metropoliten muzej umetnosti skida baršunaste konopce koji su nekada razdvajali ekskluzivne svetove mode i umetnosti, nudeći posetiocima potpuni pristup svim vrstama odevenih tela – ali i nekima koja su manje odevena. Promenom perspektive, cilj je sagledati modu i ljudsko telo šire – i, nadamo se, mudrije – uzimajući u obzir i ono što nam je zajedničko.

Naziv izložbe diskretno aludira na poreklo Costume Institutea, koje seže do 1937. godine, kada je delovao kao nezavisna institucija.

„Costume Art“ ima za cilj i da naglasi status mode kao umetnosti – ne uprkos njenoj bliskosti telu, već upravo zbog nje, kako objašnjava glavni kustos Andrew Bolton. Dress code direktiva sa pozivnice „Fashion is art“ savršeno odražava etos izložbe koja istražuje „centralnost odevenog tela“ kroz prikaze i tumačenja ljudskog oblika u bogatoj kolekciji Meta. Sačinjena od gotovo 400 predmeta, povezuje odevne komade iz Instituta za kostim sa slikama, skulpturama i drugim delima koja obuhvataju oko 5.000 godina istorije umetnosti. Istovremeno, tema je za cilj imala da zvanice razmotre mnoge načine na koje dizajneri koriste telo kao formu izražavanja.

To je garantovalo listu najbolje obučenih punu umetničnosti i izuzetnih detalja – ali nikako i univerzalno tumačenje glavne teme večeri. Neki gosti su se fokusirali na naglasak izložbe na povezanost anatomskog ljudskog oblika i umetnosti; drugi su se obratili omiljenim dizajnerima za verne reinterpretacije dela prvobitno nastalih na platnu slike. Sabrina Carpenter je potpuno napustila slike i skulpture, umesto toga dajući svoj pečat Old Hollywood estetici kroz Dior haljinu doslovno napravljenu od filmske trake filma Sabrina”.

A tu je i Rihanna: najnoviji ulazak na crveni tepih Met Gale, koja je zatvorila događaj u Maison Margiela haljini toliko pozlaćenoj da bi Klimtova „Woman in Gold” bila ljubomorna.

Superzvezda je stigla u skulpturalnoj, po meri rađenoj kreaciji koju potpisuje Glenn Martens, upotpunjenoj Art Deco stilizovanom pokrivkom za glavu. Oslanjajući se na Artisanal kolekciju kuće za 2025. godinu, zvezda je nosila drapiranu siluetu nadahnutu srednjovekovnom arhitekturom Flandrije, severne regije Belgije. (Martens je belgijski dizajner.) Upečatljiva haljina – ručno oblikovana – izrađena je od duchess tkane svile, sa recikliranim metalnim nitima koje se inače koriste za kompjutersko ožičenje. Korsetirani gornji deo sadrži više od 115.000 kristalnih perli, antikvitetski nakit i lance. Samo za vez bilo je potrebno 1.380 sati.

Zanat, kao jedinstvena umetnost golih ruku, pokazala se daleko autentičnijom idejom za budućnost. I ima neke iskrene lepote u tome.

Očekivao sam (još) više golotinje. Iako je toliko kreacija bilo doslovno akcentovanih bradavica, ispostavilo se da su bosa stopala Doechii bila meni najveći šok na basnoslovnom itisonu Metropolitan muzeja. Doduše, silikonska haljina Saint Laurent na Doji Cat inspirisana antičkom Grčkom bila je jedna od najpametnijih provokacija večeri. Silikon ne bi trebalo tako da pada. Ne bi trebalo da deluje drevno. A ipak, bio je tu – klasicizam reinterpretiran kroz inovaciju materijala, kao statua 3D-štampana u posebno glamuroznoj budućnosti.

Nakon čitave „Lemonade” drame (ko bi reklo da je prošla čitava decenija od tad?) Beyoncé je stigla na crveni tepih Met Gale, simbolički ogoljena kao na rendgenu. Njena pripijena haljina počinje mrežom u boji kože sa ukrašenim „dijamantskim skeletom”, sve do rukavica. „Dizajnirao ju je Olivier Rousteing, neko ko mi je bio izuzetno odan, i sa kim sam ostvarila mnogo ikoničnih izdanja”, rekla je Beyoncé Lala tokom prenosa uživo. Preko haljine nosi pernati kaput koji je kombinacija opernog mantila i šlepa, a za njegovo nošenje uz stepenice bilo je potrebno petoro ljudi.

Ovaj izgled nije bio suptilan – i hvala bogu na tome.

Met nije mesto za ukusnu suzdržanost – on je mesto ikonografije. A Beyoncé je razumela da je telo, kao centralni motiv večeri, istovremeno i artefakt i oklop. Jer kako uopšte posmatrati telesnost u eri kada Ozempic, estetska hirurgija, podjednako kao brojne aplikacije za obradu slika i veštačka inteligencija, u najvećoj meri diktiraju uniformisanost kože u kojoj živimo? Da li je Bad Bunny, jedva prepoznatljiv u svom veštački ostarelom izdanju sa štapom, simbol toga koliko idole doživljavamo potrošno? Ili da vreme ne čeka nikoga – pa ni uvek šarmantnog i stilski besprekornog Benita. Njegov izgled zamišljen je kao dijalog sa jednim od mnogih tipova tela istraženih u okviru izložbe – konkretno, sa telom koje stari. („Možda odražavajući naš strah od suočavanja sa sopstvenom smrtnošću, modna industrija orijentisana na mladost tradicionalno je ignorisala ostarelo telo”, navodi se u tekstu kataloga izložbe.)

Da mi je znati šta je na to rekla Madonna.

Kraljica popa nosila je Saint Laurent slip haljinu koja se vuče do poda, napravljenu od satena i čipke, preko koje je imala upečatljiv plašt (nešto što je očigledno trend) od prozirnog ljubičastog organdina, uz pravu malu „veštičju družinu“ koja ga je nosila. Ovaj izgled, kako smo saznali, referiše na nadrealističku slikarku Leonora Carrington, koja je bila inspiracija za pevačicin čuveni muzički spot za „Bedtime Story“. Leonora Carringtonn je bila britanska aristokratkinja koja je doživela prosvetljenje kada je sa 19 godina prvi put naišla na nadrealizam, na velikoj međunarodnoj nadrealističkoj izložbi u galerijama Burlington u Londonu. To ju je inspirisalo da ode u Pariz, gde je upoznala brojne umetnike i pesnike povezane sa nadrealističkim krugom. Kasnije je otputovala u Njujork, zajedno sa mnogim drugim evropskim umetnicima, pesnicima i intelektualcima koji su bežali od fašizma, pre nego što se konačno nastanila u Meksiko Sitiju.

Kakva prigodna paralela sa današnjom geo-političkom klimom, neko bi rekao. I, svakako, „carevim novim odelom“ svih tech oligarha sveta – govorka se da je Miranda Pristley, pardon Meryl Streep, bila odsutna sinoć baš zbog uključenosti Bezosovih. Život imitira umetnost, opet?

Francuski filozofi iz osamnaestog veka koji su utemeljili definiciju ukusa u zapadnoj misli smatrali su ga neuhvatljivim, neizrecivim kvalitetom – podsetnikom da bogom dana dobrota u svakome od nas prepoznaje dobrotu ostatka sveta. Voltaire je jednom napisao da „da bi se imao ukus, nije dovoljno videti i znati šta je lepo u nekom delu. Mora se osećati lepota i biti njome pokrenut.“ Jedini pobednici crvenog tepiha sinoć bili su oni koji su shvatili da „Fashion Is Art” nije poziv da izgledate lepo – već da se preispita lepota u vremenu veštačkog. I makar na jednu noć, dovoljno njih je odgovorilo tom izazovu da sve deluje… prirodno.

Što je, za događaj zasnovan na odeći, najveći kompliment koji postoji.

Foto: Profimedia, Instagram (@metmuesum)