Doba leptira – Hulija Alvarez
Hulija Alvarez, američka književnica dominikanskog porekla, napisala je 1994. godine romansiranu biografiju sestara Mirabal. Ovo delo, međutim, narativnim stilom prevazilazi svaku žanrovsku odrednicu i ostaje zabeleženo u literarnim krugovima kao hronika o hrabrim ženama koje su učestvovale u organizovanom puču protiv tadašnjeg predsednika Dominikanske Republike.
Sestre poznate kao Las Mariposas (Leptirice) odrastale su tokom diktature Rafaela Leonidasa Truhilja (koji je zemljom vladao punih trideset godina). Već od samog prologa saznajemo na koji način umiru, ali ta stavka ni u jednom momentu ne umanjuje želju za daljim čitanjem. Autorka lirskim jezikom menja perspektive, upoznaje nas precizno s porodicom Mirabal i na stranicama iscrtava njihove portrete koji postaju večni. Poput desetine hiljada ljudi, stradalih tokom burne tiranije, i ,odvažne sestre, Patrija, Minerva i Marija Tereza, postaju politička pretnja i shodno tome bivaju kažnjene. Kako bi zamaskirao svoj podli čin, Truhiljo odlučuje da poput spretnog sineaste režira film o zadesnoj automobilskoj nesreći usled koje su preminule tri sestre i njihov vozač. Ipak, srednja sestra, Dede, ostaje među živima. I upravo zahvaljujući njoj i književnici Huliji Alvarez, sve do današnjih dana, opstaje priča o Leptiricama koje su požrtvovanim zamahom krila donele ključnu promenu u Dominikanskoj Republici.
Dana 25. novembra, kad su Patrija, Minerva i Marija Tereza ubijene zbog svog otpora diktaturi, obeležava se Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama. Na taj način, sestre Mirabal, opstaju i kao podsetnik da uvek treba istupiti protiv svakog vida nasilja. Godine 2001. snimljen je TV film, In the Time of the Butterflies, u kojem su vodeće uloge ostvarili Salma Hayek (kao Minerva) i Marc Anthony.
Keltov san – Mario Vargas Ljosa
Knjige poput filma Jedna bitka za drugom donose upečatljive junake, dinamičnu radnju i vode vas kroz pravi rolerkoster emocija. Nakon Doba leptira, na red stiže roman koji potpisuje velikan latinoameričke književne scene, Mario Vargas Ljosa. Evo zbog čega treba pročitati Keltov san.
U središtu radnje nalazi se Rodžer Kejsment, čovek koji je digao glas protiv izrabljivanja afričkog naroda u Kongu. Međutim, tu se njegova priča ne završava. Sledeće putovanje odvešće ovog junaka u Južnu Ameriku, a tamo će, kao i prethodni put, zateći zverstva koja su se odvijala u kontinuitetu. Užase kolinijalizma u Kongu i Amazoniji zabeležiće u izveštajima, te postaje prvi glasnik promena u tadašnjem društvu.
Ovi događaji inspirisaće Kejsmenta da započne sopstvenu revoluciju koja je imala za cilj da omogući nezavisnost Irske. Snažne nacionalističke težnje odvešće ga u propast i na kraju biva osuđen na smrt zbog veleizdaje. O njemu su kolale raznovrsne inscenirane priče. Ko je zapravo bio Rodžer Kejsment – nacionalni heroj ili izdajnik? Odgovore donosi Mario Vargas Ljosa. Stoga, ako volite dokumentarističke romane, Keltov san nezaobilazno pročitajte.
