U današnjoj rubrici kulture donosimo vam omiljene knjige i romane koji su nam obeležile deo života i koji su uticale na oproces drastanja i formiranja pogleda na svet. Pogledajte koje knjige su se našle u najužem izboru i ko zna, možda vam mogu biti od pomoći u sledećem krugu odabira zanimljivog štiva za beg iz realnosti. Ili vas vrate nazad na klasike koje u očima odraslih dobijaju potpuno novo odelo i značaj.
So, let the reading games begin!
THE SUN ALSO RISES.
/ Ernest Hemingway /
Jedan od Hemingvejevih klasika koju svi zaljubljenici u umetnost, istoriju, estetiku i Pariz, ne samo kao grad nego kao simbol jednog vremena i života, moraju voleti. The Sun also Rises je jedna od onih glavnih pokretača imaginacije. Onih koje te svojim šarenolikim tonom vode kroz vremeplov prikazujući kompleksnost medjuljudskih odnosa i onoga što bi na prvi pogled trebalo da bude najlakša i najprirodnoja stvar na svetu – ljubav. Ali je zbog nas ljudi često nešto najkomplikovanije za razumeti i objasniti.
Veoma neobična i dinamična. Sa dozom drskosti i lucidne intrige – jedna je od onih knjiga koje su pravo malo umetničko delo zbog sposobnosti da se dožive na više načina i kroz različita shvatanja. Ali onih koji nikako ne izostavljaju emociju i reakciju. Zbog toga ne čudi da je ovaj slikoviti prikaz života preslikan i na filmsko platno kroz jedan od omiljenih filmova svima nama koji obožavamo umetnost, u rekla bih malo atipičnijim formama – Midnight in Paris. Njena suština ogleda se u postavljanju pitanja, prihvatanju i širenju granica usadjenog i ustaljenog načina razmišljanja. A sve to prikazano kroz autentičan i apstraktan umetnički izraz. Kao i davanja nade. Jer u The Sun also Rises svaki dan je novi dan. Nova nada. Nova šansa.
PROCES.
/ Franz Kafka /
Kafkin Proces je ultimativni prikaz promene, sazrevanja, razumevanja i konstantne borbe. Zapravo procesa života i svih iskušenja koje on nosi. Jedna od onih knjiga kojoj se u toku život vraćaš i koju u procesu odrastanja i sazrevanja sve bolje i bolje razumeš. I osećaš. Proces je jedna od onih vrsta romana koja je vanvremenska. Sve što se dešavalo tada dešava se i danas, a prožima se kroz konstantnu borbu.
Borbu sa sistemom, sa nečim većim od pojedinca samog, sa nepravdom kao i onu sa unutarnjim osećajem nastalim usled iscrpne borbe sa svetom oko sebe. Vrlo lako se i danas možemo poistovetiti sa tematikom ovog romana verovatno i zbog sistema u kakvom i sami živimo. A koji nije ništa bolji od onog Kafkinog, iako je od tad prošao jedan vek i trebalo bi da smo kao društvo napredovali. Jačina ovog romana se ogleda u postavljanju pitanja na koje je užasno teško doći do odgovora, i koja nas traju na neprestanu borbu sa procesima koji se dešavaju oko nas. Kao i onima u nama.
IGRAJ IGRAJ IGRAJ.
/ Haruki Murakami /
I dalje smo u temi društva kao inspiracije. Murakamijev Igraj igraj igraj je jedan od onih romana koje u fokus stavlja napredak |?| civilizacije, ali i činjenicu da sve stare vrednosti pod najezdom novih nestaju i polako umiru. Parakdosalan kao i uvek Murakami se baš u ovom delu na najapstraktiniji način bavi temom života i njegove suštine. I to u obliku putovanja kroz moderni Japan. You can’t go cooler than that. Ili bolje rečeno you can’t go cooler than Murakami. Kombinujući elemente fantastike i trilera ovaj roman je mističan, zabavan, ekcentričan, smeo, neprilagodljiv. Baš kakav je i Murakami sam. Iako na prvu fokus stavlja na budućnost smisao ove knjige ogleda se u sadašnjem trenutku, a krije se i u samom naslovu. Ako pojam igru zamenimo za pojam život dolazimo do srži Murakamijevog stvaranja. Uostalom da li uopšte i postoji razlika izmedju igre i života? Zato – igraj.
Dok god muzika svira, igraj dok te noge nose. Razumeš li šta ti govorim? Igraj dok te noge nose. Ne smeš da razmišljaš zašto igraš.
APRIL NA VLAŠIĆU.
/ Muharem Bazdulj /
April na Vlašiću jedna je od poslednjih knjiga koju smo dodali na listu all time favorites. Jedna od onih pitkih koje se čitaju u dahu. Koje u isto vreme drže konstantnu pažnju ali dodaju vrednost više koja je klasifikuje za one neprolazne i večne postavljajući pitanje donošenje izbora i suočavanjima sa posledicama istog. Da li bez ljubavi uopšte živimo ili samo prolazimo kroz ovu igricu zvanu život pokušavajući da nadomestimo njen smisao? Šta bi se desilo da smo napravili samo jedan drugačiji izbor i kako bi naš život izgledao onda pitanje je koje sebi postavlja Bazduljev junak, a pitanje je koje smo svi mi bar jednom sebi postavili. April na Vlašiču je uvjek hladan – rečenica je kojom pisac započinje svoj roman ali ovaj roman je sve samo ne hladan. On je životan, razdoznao, šarmantan, ironičan, duhovit, dubok.
Poseduje momente kaporovskih kadrovskih slika pred očima prikazujući kroz glavne junake duh jednog vremna i grada, ljubav i nekadašnji šarm sarajvske nonšalantnosti. Kao i dubinu Murakamijevog pitanja identiteta i odgovora šta znači nostiti prtljag svog života, dominatnog ženskog lika, nostalgičnosti, podvlačenja crte i sumiranja dotadašnjeg života. April na Vlašiću nam pored pitanja izbora postavlja i pitanje slučajnosti, sudbine, kao i pitanje epizodnih uloga. Šta su uopšte epizodne uloge i da li su ljudi koji na prvi pogled igraju epizodne uloge u našem životu upravo oni koji nam menjaju sve|t|?
Photo. Instagram
