The Banshees of Inisherin, r. Martin McDonagh
Irsko ostvarenje možda ste već imali prilike da pogledate na prošlogodišnjem Festivalu autorskog filma. Ukoliko to nije slučaj, onda ćete verovatno želeti da ispratite repertoare lokalnih bioskopa, kako biste uhvatili novu projekciju ovog filma. Zlatnog globusa dobio je izvanredni Colin Farrell, čiji talenat ovom prilikom sija u svom najemotivnijem sjaju. Delo donosi portret maskulinosti kakav smo do sada retko imali prilike da vidimo, prikazan kroz uzdrman odnos dva prijatelja. Talasanje između opskurnog humora i melanholije ono je što daje snagu ovom filmu da vas odvuče na svoje imaginarno irsko ostrvo, i tu vas ostavi da dugo promišljate o onome što pokušava da vam kaže. Tako je i zaslužio Zlatnog globusa u svojoj kategoriji.
Tár, r. Todd Field
Možda ste se nekada zadesili u sred diskusije o razdvajanju umetnikove ličnosti od njegovog ili njenog kreativnog opusa. Možda imate svoje formirano mišljenje na tu temu, i čvrsto stojite u svojoj poziciji. Kako bilo, pripremite se da Tár uzdrma tlo vašeg stava – i to na najbolji mogući način. Portret genija, u svoj svojoj kompleksnosti, ispričan je na empatičan, ali kritički način, tako da ne dostavlja svoju preodređenu perspektivu, već dozvoljava gledaocu da pronađe svoj zaključak. Ako je neko mogao da iznese senzibilitet takvog kontrasta, onda je to Cate Blanchett, zbog čega je zasluženo odlikovana Zlatnim globusom za najbolju žensku ulogu u dramskom filmu. Tamo gde biste inače pospano gledali na sat u iščekivanju da se film završi, ovde ćete prikovanog pogleda pratiti svaki pokret maestralne Cate.
Elvis, r. Baz Luhrmann
Kada su filmovi Baz Luhrmanna u pitanju, retko ko je ravnodušan. You either love them or hate them. Maksimalista holivudske kinematografije, Baz balansira na tankoj granici između raskoša i kiča, pa se tako neretko desi da omakne na pogrešnu stranu. Biografski film o kralju rokenrola dozvolio je veću marginu za takvo manevrisanje, pa opet, američki reditelj nije uspeo da pronađe adekvatnu ravnotežu. Reakcija publike na narativni pristup u ovom filmu bila je pomešana, no postoji nešto u čemu su i gledalaštvo i komisija Zlatnog globusa jednoglasno složni: Austin Butler izneo je ovaj film na svojim preplanulima leđima. Tri godine predanog rada na mimici i tonalitetu Elvisa Prislija urodile su plodom, pa je mladi glumac zasluženo nagrađen priznanjem, a ne bi iznenadilo da se zbog toga nađe i u užem izboru za Oskara.
Everything Everywhere All at Once, r. Daniel Kwan i Daniel Scheinert
Kada film pokuša da obradi večne filozofske prepirke na komičan, netipičan način, postoje dva rezultata koji iz toga mogu proizaći. Jedan je uspešno realizovana komedija koja kroz svoj humor nudi novi način razumevanja svih tih poražavajućih pitanja. Sa druge strane, može postati ekscesivna trivijalizacija koja iza sebe ostavlja ništa više do razočaravajući, prazan eho u gledaocu. Kojim od ta dva puta je Everything Everywhere All at Once otišao, ostavljamo vama da procenite. Kako bilo, sa materijalom koji je dobila, Michelle Yeoh uradila je najviše što je mogla, zbog čega je i odlikovana Zlatnim globusom.
Fotografije: Profimedia / IMDb
