Kako je Anthony Bourdain postao Anthony Bourdain? Novi film „Tony” vraća nas u njegovo najvažnije leto
Jedno leto koje će promeniti sve
Film je smešten u Provincetown, na vrh Cape Coda, gde Bourdain provodi jedno leto sredinom sedamdesetih. Upravo je tamo, kao mladić koji još nije pronašao svoje mesto, prvi put ozbiljno zakoračio u profesionalnu kuhinju. Dobija posao perača sudova u restoranu The Flagship i ono što je u početku samo način da zaradi novac vrlo brzo postaje nešto mnogo važnije. Bourdain je kasnije upravo taj posao opisivao kao trenutak koji ga je gurnuo na put kojim će nastaviti da ide.
To je i ono što Tony čini zanimljivijim od klasičnog biopica. Film ne pokušava da nam prepriča čitav Bourdainov život. Od problematične mladosti, preko kuvanja u njujorškim restoranima, do Kitchen Confidential, televizije i globalne slave. Umesto toga, uzima jedan mali, gotovo slučajan fragment njegovog života i pita se šta se događa u trenutku kada čovek prvi put naiđe na nešto što bi moglo da postane njegov poziv.
Bourdain u Provincetown nije stigao kao budući slavni chef. U tom trenutku bio je ambiciozni student i aspirant za pisca, prilično nezadovoljan sobom i svojim životom. U Kitchen Confidential, memoarima koji će 2000. godine promeniti njegovu karijeru, sam sebe opisuje kao razmaženog, nesrećnog, narcisoidnog i samodestruktivnog mladića. Upravo ta verzija Bourdaina postala je polazna tačka za film.
Kuhinja u koju je ušao sasvim slučajno
A onda dolazi kuhinja.
Na prvi pogled, posao u restoranu deluje kao gotovo banalna epizoda. Pranje sudova, čišćenje, priprema namirnica, vrućina, haos i ljudi koji nemaju mnogo strpljenja za nekoga ko tek dolazi. Ali za Bourdaina je to bio prvi susret sa svetom koji će kasnije toliko dobro razumeti i opisivati. Nije odmah postao kuvar, niti je od prvog dana znao da je pronašao svoju profesiju. Upravo suprotno. U restoran dolazi bez pravog iskustva i sa stavom da verovatno zna više nego što zaista zna.
I upravo tu film pronalazi svoj humor, ali i svoju glavnu temu. Tony nije priča o genijalcu koji je od početka znao šta želi. To je priča o mladom čoveku koji mora da pronađe nešto u čemu će konačno biti spreman da počne od nule.
Važnu ulogu u tom procesu ima Chef, lik koji igra Antonio Banderas. Iako nije doslovan portret jedne konkretne osobe iz Bourdainovog života, lik je inspirisan njegovim stvarnim mentorom, koga je Bourdain u Kitchen Confidential nazivao Bigfoot. Filmski Chef je zato svojevrsna kombinacija ljudi i iskustava koja su mladom Bourdainu pomogla da shvati da kuvanje može biti mnogo više od privremenog posla.
Banderas filmu donosi potpuno drugačiju energiju.
Dok je Sessin Tony nemiran, ciničan i često nesiguran ispod sloja samouverenosti, Chef je figura koja kao da već razume ono što Tony još ne može da vidi. Njihov odnos postaje jedno od emotivnih središta filma – svojevrsna priča o tome kako nam ponekad treba neko drugi da prepozna ono što sami još ne umemo da vidimo.
Tu je i Nancy, koju igra Emilia Jones, a koja je zasnovana na Nancy Putkoski, Bourdainovoj srednjoškolskoj ljubavi i kasnije prvoj supruzi. Njihova veza u filmu je važan deo priče, ali i jedan od primera gde se autori udaljavaju od istorijskih činjenica kako bi napravili koherentniju filmsku priču.
Koliko je Tony zapravo istinita priča?
I upravo tu dolazimo do važne stvari kada je Tony u pitanju – ovo nije dokumentarna biografija.
Film je inspirisan Bourdainovim sećanjima, pre svega delovima Kitchen Confidential, ali ih ne tretira kao doslovnu istoriju. Autori su svesno menjali pojedine događaje, spajali ljude i dodavali izmišljene situacije kako bi napravili priču koja funkcioniše kao film. Čak je i Antonio Banderasov Chef kombinacija više stvarnih figura iz Bourdainovog ranog života.
To je posebno zanimljivo zato što je i sam Bourdain bio veliki pripovedač. Njegovi memoari nisu bili klasični dokument istorijskih događaja. Priče su bile duhovite, dramatične, često namerno prenaglašene. Zato su autori filma odlučili da ne pokušavaju da rekonstruišu svaki detalj, već da pronađu ono što nazivaju emocionalnom istinom njegovog odrastanja.
Jedan od najlepših primera toga jeste clambake, koji film koristi kao simbol zajedništva i trenutka kada Tony počinje da razume moć hrane da okuplja ljude. Takve zajedničke gozbe zaista su bile deo Bourdainovog iskustva u Provincetownu, a upravo će ideja da hrana nije samo ono što jedemo već i način na koji upoznajemo druge ljude kasnije postati jedan od temelja njegovog televizijskog rada.
Od jedne kuhinje do Anthonyja Bourdaina
Jer kada danas pomislimo na Anthonyja Bourdaina, teško je odvojiti ga od svega što je postao. Od Kitchen Confidential, koje ga je pretvorilo u književnu zvezdu, preko No Reservations do Parts Unknown, Bourdain je promenio način na koji gledamo kulinarske emisije. Nije putovao samo da bi nam pokazao gde da jedemo. Putovao je da bi nam pokazao ljude.
U tome je možda i najveća ironija filma Tony. Gledamo čoveka koji još nema ništa od onoga po čemu ćemo ga pamtiti. Nema televizijsku karijeru, nema knjige koje će postati bestseleri, nema status kulinarske ikone. Ima samo ruke koje još ne znaju šta da rade u kuhinji. Ego koji je veći od njegovog iskustva i dovoljno radoznalosti da ostane tamo još malo.
I možda upravo zato film bira ovaj trenutak.
Anthony Bourdain nije postao Anthony Bourdain u jednom velikom trenutku. Nije postojao jedan dan kada je shvatio ko treba da bude. Postojalo je jedno leto, jedan posao, nekoliko pogrešnih odluka, ljudi koje je sreo i svet u koji je sasvim slučajno zakoračio.
Tony je zato manje film o nastanku slavnog chefa, a više film o tome kako ponekad pronađemo sebe tek kada prestanemo da pokušavamo da budemo neko drugi.
A pre nego što je postao čovek koji će godinama kasnije putovati svetom i učiti nas da iza svakog tanjira postoji priča, bio je samo devetnaestogodišnji Tony koji je jednog leta u Provincetownu dobio posao u kuhinji.
Foto: IMDb
