Timothée Chalamet (doslovno) juri po Oskara. Ovo su utisci o filmu čija je promocija bila jednako viralna

Film čiji kadrovi su brzi gotovo kao i Timothéejev lik, Marty Mauser (inspirisan stvarnim ping pong igračem, Martyjem Reismanom), Marty Supreme je onaj o kom se pričalo još i pre nego što se pojavio u bioskopima širom sveta (i oborio box office rekorde studija A24). Ova sportska drama u režiji Josha Safdieja je već zaradila više od 100 miliona dolara (a budžet je iznosio impresivnih 70 miliona) i preti da postane najuspešniji film ove studijske kuće. Marty Supreme je, takođe, prvi film koji je Josh samostalno režirao, nakon godina saradnje sa bratom Bennyjem (čiji je prvi solo film, A Smashing Machine, izašao u oktobru 2025. godine). Već u startu – brojke i ocene ne lažu. Tako, iako su oba filma sportske drame, Marty je naveliko popularniji i ima bolje recenzije, a Timothée je, pored glavne uloge, bio i producent filma. Agresivna promo turneja, počevši još prošle godine tokom sezone dodele nagrada (Golden Globes, Critics Choice, SAG i dodela Oskara) kada je Timmy izjavio da želi da bude one of the greats – urodila je plodom. Chalametov govor na dodeli SAG nagrada (koju je osvojio za film A Complete Unknown o Bobu Dylanu) su mnogi okarakterisali kao arogantan i pretenciozan, ne znajući možda da je glumac uveliko bio u pripremi za tumačenje uloge Martyja, lika koji je baš takav.

Iluzija o američkom snu je sve iskrenija na filmu.

Prošle godine, baš kada je počelo pisanje o Oskarima, pojavio se film The Brutalist (koji je Adrianu Brodyju potom doneo i drugog Oskara – i čiji je glavni konkurent, po mišljenju mnogih, bio upravo Chalamet). Film The Brutalist je jedan prikaz američkog sna – a Marty Supreme još jedan, drugačiji, ali podjednako brutalno (no pun intended) ambiciozni.

Rediteljski prvenac Josha Safdieja počinje sa Martyjem u prodavnici obuće njegovog ujaka (i ujedno, njegovim radnim mestom), na koje ubrzo stiže i Rachel (Odessa A’zion), udata žena sa kojom Marty samo nekoliko minuta vodi ljubav u jednoj od kancelarija. Kroz zanimljivu animaciju, uz pesmu Forever Young, saznajemo da će Rachel zatrudneti – ali da Marty nema planove da bude tu. Ambiciozan, arogantan i sebičan, Marty ima samo jedan cilj, uveren u uspeh – odlazak u London na ping pong turnir (za koji mu je potreban novac).

Chalamet je takav ambiciozni, pomalo drski stav imao i u promociji filma, pa i samom pitchu koji je dao studiju A24 kada je hteo da Kip slobode oboji u narandžasto (narandžasta je signature boja ovog filma). Naravno, to je bila samo šala i duhoviti, neočekivani način kreatora filma da (uspešno) zainteresuju publiku – pre svega oko toga da li je ovo method acting, genijalni vid promocije ili nešto najbesmislenije – ili sve to pomalo.

Kako kaže jedan komentar ispod ovog YouTube videa od gotovo 2 miliona pregleda – marketinška kampanja unutar marketinške kampanje.

Iako je Kip slobode zadržao svoju originalnu boju, A24 je uspeo da čuvenu Sphere arenu u Las Vegasu oboji u ovu nijansu narandžaste. Chalamet je, takođe, dokazao da smo kao publika i konzumenti holivudskih proizvoda apsolutno uživali u ovoj unhinged promociji. Timmy je bio svuda, radio sve – i nedostajalo nam je da vidimo poznate ličnosti kako zaista fizički rade na promociji i interakciji sa publikom.

Dakle, Marty je ambiciozan, drzak, sebičan.

Ipak, ne mogu da ne navijam za njega – i samo se pitam zašto uspeva da nas, gledaoce, šarmira i kad vidimo kroz tu fasadu? Možda jer znamo da je fasada? U tom smislu, ovo je vrlo autentičan i kvalitetan način prikaza uspešnih ljudi – radiće nimalo glamurozne stvari kako bi živeli glamurozni život. Ne čudi što je u poslednje vreme toliko filmova ne samo o američkom snu, već i o sportu. Sport je posebna zanimljiva stvar jer je teško ne navijati za osobu koja je istinski talentovana – čak i kada je put ka dokazivanju tog talenta apsolutno problematičan.

Varaće, lagaće, krašće i trčaće kroz ulice Njujorka u poteri za uspehom.

Ovaj film ima odličan ritam. Ni u jednom momentu vam nije dosadno – Marty vas nervira, zasmejava – i samo čekate da vidite šta će sledeće da smisli. On i uspeva da otputuje u London – ali to je tek početak priče, ne i momenat za koji je bio siguran da će ga finansijski i reputacijski srediti za života. Tamo upoznaje Key (Gwyneth Paltrow, kojoj je baš falila ovako dobra i velika uloga) i šarmira je dovoljno da je svesna da je šarmirana, a dovoljno osetljiva i željna strasti da mu to i dopusti. Tu je i Wally (Tyler The Creator), Martyjev ortak i saučesnik u smicalicama, kao i pas Moses – što je čitav plot point koji ne očekuješ, a u kom uživaš. (Moses je, na mnoge načine, sličan Martyju – otporan na brojne povrede, neočekivane situacije, ali ultimativno prepušten sam sebi).

Voleli ga ili ne, Timothée iz filma u film dokazuje da treća nominacija za Oskara (četvrta, ako računamo nominaciju za Najbolji film – a podsetimo, on je i producent) nije tu tek tako. Nakon Marlona Brandoa, Chalamet je najmlađi glumac (u decembru je napunio 30 godina) koji je to postigao.

Njegov Marty je ambiciozno kreativan i kreativno ambiciozan. Euforija pobede i zavisnost od uspeha, ali i trud i rad ka usavršavanju – Supreme nije bez razloga Supreme. U filmu se prominente i teme društvenog i političkog pripadanja, rasizma i ratova, klasnog sistema i nacionalne pripadnosti i ponosa. U Londonu, kada su svi igrači postrojeni da ozbiljno poziraju sa svojom zastavom, Marty se osmehuje od uha do uha – on je Jevrejin koji smatra da zaslužuje da bude primećen – sedam godina nakon završetka rata, ovaj izbor apsolutno ima smisla. To je možda i njegova glavna motivacija za uspeh.

A šta ako ne uspeš? Uspećeš, jer kako kaže Marty – neuspeh ne postoji u njegovom svetu.

Marketing filma je snažan koliko i marketing samog sebe u kog Marty veruje. Naposletku, njegove emocije su potpuno ljudske, a poslednja scena u kojoj upoznaje svog novorođenog sina, uz pesmu Everybody Wants to Rule the World, on se pita na koji način zapravo vladamo svetom – i šta je ono što je suštinski važno? Ugledavši svog sina, Martyjeva maska samopouzdanja pada – jer po prvi put vidi nešto, odnosno nekog, ko mu je važniji od njega samog.

Tako sam, priznajem, navijala za Martyja, a navijam i za Timmyja – čini se da jeste one of the greats.

Foto: IMDb