Rukoveti Stevana Stojanovića Mokranjca, ciklus od 15 muzičkih rapsodija, simbol su naroda, odnosno melodije jednog naroda. Rukovet je reč koju je Mokranjac preuzeo iz narodnog govora, a koja podrazumeva rukovet svežnja (livadskog) cveća, asocijacija na pregršt narodnih pesama. Rukovet je tako, simbolično, ime nove predstave koju Beograd do sada nije imao prilike da doživi. Ona je prva audio, interaktivna i imerzivna predstava na srpskom jeziku. Iako je za istu najbolje reći što manje, a doživeti što više, neki utisci su suviše dragoceni da ne budu podeljeni – baš kao što su priče u narodu, tokom (naše) bogate istorije, bile.
Mesto okupljanja je Hotel Moskva – i to je sve što unapred (treba da) znate.
Predstava Rukovet nema fizičku, konkretnu scenu, niti je vezana za jedno pozorište. Ovo je teatar bez scene, bez zidova i bez glumaca. Grad Beograd je glavni i jedini akter, ali multidimenzionalan toliko da je fokus samo na njega jedino i moguć. Kako nema glas, već samo suptilno i hrabro istovremeno šalje poruke i simbole, iste dešifruje glumac Luka Grbić koji daje glas ovoj predstavi.
Šta sve ovo znači?
Znači da dolazite ispred Hotela Moskva i dobijate slušalice. Kako predstava počne, tako vam Grbić daje instrukcije gde da idete, na šta da obratite pažnju i šta da vidite (novim očima). On je vodič u pravom smislu te reči – neće vam nametati nikakvu viziju, nikakvu ideju. Reći će vam kuda da idete, niz koje stepenice da siđete, kroz koja vrata da prođete, na šta da se fokusirate. Ali, to je sve. Dopustiće vam – zapravo, to ohrabriti – da zavirite duboko u sebe i tu pronađete odgovore. Od samog starta, znate da ste deo nečeg posebnog.
Publika – mi, šetači – kroz slušalice ulazimo u skriveni svet Beograda.
Svet u kom ulice, zvuci i ljudi oko nas postaju deo živog umetničkog iskustva. Ova predstava je prava avantura. Grad je podjednako glavni glumac koliko i savršen filmski kadar za vašu protagonističku avanturu. Znaš kuda ideš, ali ne znaš koji osećaj će ti taj put izazvati. Upravo u tom otkrivanju leži uzbuđenje zvano predstava Rukovet.
Kod vas evocira detinju naivnost i lakoću.
Inspirisana istoimenim delom Stevana Mokranjca, ova savremena verzija spaja umetnike iz Srbije i Rusije. Ona otvara novi pogled na mesta za koja mislimo da ih dobro poznajemo, u gradu koji doživljava velike promene. Ideja je nastala kada je producentkinja Marija Takić pogledala ovu predstavu na ruskom jeziku, maternjem autorskog tima predstave. Iza originalne verzije stoje Pavel Makeev, Polina Tkačuk, Ilja Selekcij i Serafima Orlova. Oni su deo i srpske verzije.
Prolazićete kroz podzemne prolaze koji kriju brojne tajne.
Otkrićete skrivene kutke Čumićevog sokačeta i dobiti ličnu mapu utočišta. Shvatićete da nikada pre niste primetili nešto što se nalazimo direktno ispred vas.
Da li je ova predstava, zapravo, ultimativni vid povezivanja sa sobom i drugima?
Jeste. Svi učesnici imaju slušalice, u svom su svetu. Ipak, ono što čujete vi, čuje i učesnik do vas. Tako gradite intimni, mali svet – prolaznici ne znaju koje tajne Beograda vi otkrivate dok oni, neprimećujući, prolaze pored vas. Bićete ohrabreni da uspostavite kontakt sa drugim učesnicima, da date svoj suvenir Beogradu. Bacićete novčić u Terazijsku česmu i usput i nju samu bolje upoznati. Zaigraćete kolo oko fontane u Čumićevom.
Iako je pozorište kao takvo podjednako individualno, koliko i društveno iskustvo…
Ovo je jedna od retkih predstava koja vam dopušta da oba aspekta osetite istovremeno i podjednako. Utonućete u neki svoj svet, ali kontakt sa drugima će vas podsetiti zašto je važno zajedništvo. Držaćete se za ruke, formirati neraskidivi lanac. Imaćete, zapravo, dejt sa Beogradom, gradom na čiji šarm uvek naposletku padnete. Sve je do perspektive – i dozvoli koju dajete sebi da se prepustite i samo – osećate. Po povratku kući, jedno je sigurno – pevušićete Beograde, Beograde…
Foto: Abdrshin Valerii
