Nikola Glišić o profesionalnom sazrevanju, istraživanju kompleksnih uloga i društvenim normama koje su oblikovale lik Strahinje
Ono što povezuje te uloge jeste interesovanje za unutrašnji konflikt – za prostor u kojem lik ne traži opravdanje, već razumevanje. U tom smislu, njegov profesionalni put može se čitati i kao studija o tome kako se kroz vreme gradi glumačka etika – odnos prema kontroverzi, prema negativnoj kritici, prema temama koje pokreću debatu. U razgovoru koji sledi, otvaramo pitanja trajanja, odgovornosti i granica – kako profesionalnih, tako i ličnih – u profesiji koja od pojedinca zahteva istovremeno potpunu posvećenost i sposobnost distance.
Tvoju karijeru su mnogi zapamtili kroz ulogu Strahinje u filmu Pored mene. U kojoj meri te je ta uloga oblikovala kao glumca i koliko ti je pomogla u izboru kasnijih projekata?
Trilogija Pored mene, Pored tebe i Pored nas sasvim sigurno je obeležila moju dosadašnju karijeru. Za početak, nije čest primer u našoj kinematografiji da imamo trilogije, što je, između ostalog, jedna od činjenica koje ovaj projekat čine posebnim. Uzgred, takođe je interesantno da je sve počelo sada već davne 2013. godine, kada smo snimali prvi deo filma Pored mene. Smatram da me je uloga Strahinje u mnogome profilisala kao glumca i dala mi prostor i šansu da se izrazim kroz kompleksne glumačke zahteve koje lik Strahinje nosi.
Kako si pristupio liku Strahinje, koji naizgled deluje tipično tinejdžerski, ali u sebi krije kompleksne emotivne i identitetske slojeve? Koji je bio najizazovniji trenutak tokom snimanja i šta ti je to iskustvo naučilo o empatiji i tumačenju unutrašnjih borbi likova?
Strahinja i drugi likovi su pod pritiskom društvenih normi, očekivanja o maskulinitetu ili popularnosti. Kako vidiš paralelu između tih pritisaka i onoga što se danas obrađuje u savremenim serijama poput Heated Rivalry?
Nažalost, još uvek nisam stigao da ispratim seriju Heated Rivalry, obaveze oko posla i dvoje male dece mi to trenutno ne dozvoljavaju. Ipak, tema pritiska društvenih normi, očekivanja maskuliniteta i potrebe za prihvatanjem izuzetno je aktuelna i univerzalna. Mislim da su to teme koje su danas možda još izraženije nego ranije, samo se manifestuju kroz drugačije formate i medije. Strahinja je lik koji duboko oseća taj sudar između onoga što društvo očekuje od njega i onoga što se dešava u njegovoj intimnoj sferi. Verujem da upravo ta unutrašnja borba, između spoljnog identiteta i unutrašnje istine, čini snažnu paralelu sa savremenim pričama koje se bave sličnim pitanjima, bez obzira na žanr ili kontekst.
Tvoja scena u nastavku Pored nasizazvala je kontroverzu, ali si jasno istakao stav o društvenim predrasudama. Kako to iskustvo utiče na tvoj izbor uloga koje potencijalno pokreću društvene debate?
Već u prvom delu filma Pored mene bio sam deo scene koja je pokrenula kontroverzu. Ipak, da budem iskren, moja očekivanja su bila da će ta scena izazvati još snažniju i negativniju reakciju publike, ali to se nije dogodilo, što na neki način govori i o mojim ličnim predrasudama. Umetnost i jeste tu da nas na najbazičnijem nivou podstakne na razmišljanje i preispitivanje, stoga je uvek dragoceno kada imate priliku da budete deo projekata koji pokreću društvenu debatu.
Igrao si i negativce (npr. u seriji Poziv). Kako se osećaš kada publika snažno reaguje na likove koje tumačiš i da li ti to omogućava veću umetničku slobodu? Kako definišeš granice u interpretaciji likova sa emotivno zahtevnim scenama i kako balansiraš profesionalnu posvećenost i lični komfor?
Uvek je dragoceno kada publika reaguje pozitivno na ono što radite, ali iskreno, mnogo više cenim negativnu kritiku. Ona ume da bude neprijatna, ali je istovremeno i najiskreniji saveznik u rastu. Iz nje učim, kroz nju preispitujem sebe i zahvaljujući njoj sutra mogu biti bolji nego juče. Granice ne postavljam ja, postavlja ih lik kojeg u tom trenutku branim. Moj zadatak nije da sudim, već da razumem. Nije da ublažavam, već da budem istinit. Ono što je do mene jeste da bez zadrške dam sebe, da stanem iza tog lika potpuno, hrabro i odgovorno. Jer lik nije samo neko ispred mene, on je, na neki način, i u meni.
Takođe, imao si značajnu ulogu u seriji Sablja. Kako ti je bilo glumiti lik zasnovan na stvarnoj istorijskoj ličnosti i pripremati se za uloge u istorijskoj drami u odnosu na fiktivne likove?
Da, mogu da kažem da sam do sada imao sreću da budem deo, meni lično, kvalitetnih i ozbiljnih projekata. Okolnosti rada bile su zanimljive i odgovorne, posebno imajući u vidu da je, kao što ste rekli, lik zasnovan na stvarnoj istorijskoj ličnosti. U potpunosti sam se prepustio procesu i imao poverenje u reditelje i scenariste tog projekta, Gorana Stankovića i Vladu Tagića.
