31. Sarajevo Film Festival se polako privodi kraju – i malo je reći da uživamo. Ove godine, velike svetske zvezde su došle u bosansku prestonicu – Paolo Sorrentino (sa kojim smo i razgovorali), Willem Dafoe i Stellan Skarsgård samo su neki od njih. Takođe, uživali smo i u masterclass-ovima, radionicama, pa i samom điru po gradu. Ipak – najveći fokus je na filmovima, naravno. 31. Sarajevo Film Festival obeležile su brojne premijere, kako svetske, tako i regionalne. Jedna od njih je i premijera jedinog srpskog filma u takmičarskoj kategoriji studentskog filma – filma Tarik. U režiji Adema Tutića, a sa Filipom Tasićem kao direktorom fotografije, pogledali smo ovaj kratkometražni igrani film o Tariku, učeniku koji, nakon što je izbačen iz škole u Lazarevcu, biva prisiljen da napusti svoju majku Mariju i preseli se u Novi Pazar da živi sa svojim ocem Safetom i njegovom porodicom. O utiscima sa snimanja – kao i sa Sarajevo Film Festivala – ekskluzivno za Journal pričali smo sa Filipom Tasićem.
1. Kako je došlo do ideje za ovaj film, a potom i do saradnje sa rediteljem Ademom Tutićem?
- Ako se ne varam, Adem je ideju za film imao pre par godina. Jedan njegov prijatelj ima sličnu priču i onda je, zajedno sa našim kolegom Mariom Nikolićem, uobličio to u priču ovog filma. Do naše saradnje je došlo prirodno, već smo nešto radili zajedno pre ovoga i kad me je zvao za priču sa ovakvom tematikom, lako je bilo reći da.
2. Kako je bilo raditi na filmu?
- Meni je rad na filmu bilo nezaboravno iskustvo, pogotovo kad se setim da je većinski finansiran uz pomoć Ademovih sugradjana iz Novog Pazara koji su tim gestom pokazali koliko im je stalo. Iz perspektive autsajdera, gostoprimstvo, toplota i marljivost na svakom koraku procesa stvaranja ovog filma su me fascinirali. Tako da bilo kakva poteškoća koju bih sad mogao da vam navedem u procesu rada, pada u vodu u poređenju sa poverenjem koje su nam ulivali.
3. Tarik je premijerno prikazan na Sarajevo Film Festivalu. Koji je značaj festivala za vas?
- Pa SFF je jedan od, ako ne i najjači festival u regionu. Jako je značajna ova vrsta afirmacije i povratne informacije iz industrije. Šalili smo se tokom celog snimanja da mi već znamo da ovaj film ide u Sarajevo i neverovatno nam je iskustvo da smo zapravo ovde. Mislim da smo ga toliko puta urekli, da je otišlo u kontra smeru.
4. Kako si se odlučivao za kadrove koje gledamo u filmu? Statična kamera, krupni kadrovi… Isti savršeno dočaravaju emotivnu distancu između likova.
- Vizuelni identitet ovog filma je potpuna kontra od toga sta smo Adem i ja ikad radili, ali smo u pripremama zaključili da je ovo jedini način kako bismo snimili film. Kamera, odnosno publika, je voajer nečega što se odvija pred nama, mimo nas. Izbegavajući da kroz pokrete podupiremo emocije, stvorili smo određenu distancu kao paralelu distanci koju Tarik sve vreme oseća. Marljivo smo vizuelni svet ovog filma gradili prema dramaturgiji i mislim da smo uradili dobar posao.
5. Premijera filma na SFF-u je velika stvar, posebno jer govorimo o studentskom filmu. Koje su vaše emocije posle premijere?
- Mislim da ne mogu da opišem sve emocije koje su nas zatekle posle premijere, ali znam da ćemo je svi pamtiti kao jedno nezaboravno iskustvo. Radio sam na filmu jer je on univerzalna tema nepripadanja. To najviše volim, da radim filmove koje će neko videti i možda će se osetiti manje samim u svetu. U odnosu na celu današnju situaciju, mislim da je taj sentiment najbitniji – nismo sami u ovome.
Foto: Sarajevo Film Festival / Promo / Kadrovi iz filma
