Asghar Farhadi za Journal: O različitim perspektivama i likovima koje nije lako osuditi

Javljaju mi da smo dobili intervju sa Asgharom Farhadijem. Imam tremu, iako će razgovor biti tek za 24 sata. Valjda je to ona posebna vrsta treme koja se pojavi… Baš kada ne treba. Šta uopšte može da stane u pet minuta razgovora?

U njegovim filmovima mi je oduvek bila pomalo intrigantna ta ideja da gotovo nikada nema potpuno nevinog ni potpuno krivog čoveka. Njegovi likovi kao da stalno izmiču potrebi da ih smestimo na jednu ili drugu stranu. Čak i kada nam se učini da znamo ko je pogrešio, priča se pomeri, otkrije nam nešto što ranije nismo znali i natera nas da isti događaj pogledamo drugim očima.

Rekla bih da je upravo perspektiva ono što Farhadi najupornije ispituje.

Ne menja se nužno ono što se dogodilo. Problematizuje se naše razumevanje performansa. Ista rečenica može biti uvreda, laž, čin zaštite ili očajnički pokušaj da se sačuva nešto što nam je važno – zavisno od toga ko je izgovara i ko je sluša. Njegovi filmovi zbog toga retko završavaju jasnim odgovorom. To mi je možda i najuzbudljivije kod njegovih filmova.

Farhadi ne traži od nas da njegove likove opravdamo. Samo nam oduzima luksuz da ih lako osudimo. Od Razvoda, koji mu je doneo Oskara, preko Trgovca, do Svi znaju i drugih filmova koji su prikazivani i nagrađivani na najvažnijim svetskim festivalima, taj interes za čoveka koji se nalazi u moralno neugodnoj situaciji ostaje jedna od prepoznatljivih niti njegovog rada.

Ove godine Asghar Farhadi vraća se na Sarajevo Film Festival osam godina nakon što je prvi put bio njegov gost, tada kao predsednik žirija Takmičarskog programa – igrani film. U međuvremenu je njegov opus nastavio da osvaja svetsku publiku i kritiku, a sada se u Sarajevu predstavlja kroz retrospektivu u okviru programa Tribute To. Biće mu dodeljeno Počasno Srce Sarajeva za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

24 sata je prošlo, intervju počinje, vreme otkucava.

Vaši filmovi često ostavljaju prostor za nekoliko mogućih verzija istine. Šta vas kao reditelja toliko privlači neizvesnosti i različitim perspektivama?

To dolazi iz stvarnog života, jer je i u stvarnosti tako. Sve zavisi od toga gde stojite. Ako neki događaj posmatrate s jedne strane, vaš sud biće drugačiji nego kada mu priđete iz potpuno druge perspektive. To je moj polazni trenutak. Trudim se da svakom liku dam dovoljno vremena, prostora i emocionalnog prostora da se odbrani, da iznese svoju stranu priče i pokaže drugačiji aspekt iste krize.

Šta vas privlači kod likova čiji se postupci mogu razumeti na različite načine, a gotovo nikada ih nije moguće jednostavno svrstati u kategorije ispravnog i pogrešnog?

Mislim da nijednu odluku, nijedan postupak ne možemo posmatrati kao nešto potpuno crno ili belo. Ako nekom ponašanju ili odluci priđete dublje i otkrijete različite slojeve, shvatite da nije lako povući jasnu granicu i reći: ovo je dobro, a ovo loše. Tako je i u stvarnom životu. Mislim da nesvesno pokušavam da budem negde između, u toj sivoj zoni karaktera.

Kada govorimo o stvaranju likova, šta biste iz svog iskustva savetovali mladim autorima koji tek uče kako da ih grade?

Ne bih to nazvao savetom, ali mogu da podelim svoje iskustvo. Kada pišete lik za koji osećate da vam je poznat, da dolazi iz vaše porodice, detinjstva ili kruga prijatelja, rezultat će biti mnogo življi. Uvek im kažem: pokušajte da pronađete lik koji postoji oko vas u stvarnom životu i da radite na takvom karakteru. Nemojte odmah posezati za likom koji vam je potpuno stran i udaljen.

Vaši filmovi imaju vrlo specifičan način pripovedanja. Nisu komercijalni u klasičnom smislu, ali su istovremeno veoma pristupačni publici. Kako uspevate da napravite taj balans?

Ne znam, jer sebe ne mogu da posmatram spolja dok radim. Ali kada gledate moj film, trudim se da imate osećaj da gledate život. Da nema reditelja, da nema scenariste, već da jednostavno gledate stvarni život.

Nakon što ste već bili deo Sarajevo Film Festivala, sada mu se vraćate sa retrospektivom. Čemu se najviše radujete?

Kao neko ko ima iskustva sa velikom industrijom, zašto mislite da je za lokalnu zajednicu toliko važno da ima festival poput Sarajevo Film Festivala?

Iz moje perspektive kao reditelja, veoma mi je važan dolazak. To je velika prilika da upoznam ovu kulturu i ove ljude. Bez festivala možda nikada ne bih došao u Sarajevo i imao priliku da ih upoznam. A za ovakav festival, koji je veoma važan i u svetskim okvirima, posebno je značajno to što mladim ljudima u Sarajevu omogućava da najbolje filmove godine gledaju na velikom platnu. Oni mogu da ih gledaju i na telefonu, naravno, ali ovde ih gledaju zajedno sa hiljadama drugih ljudi. To je velika prilika.

Foto: Instagram (@asgharfarhadiofficial), Carole Béthuel⁩⁩